Да ли је у Србији уопште потребно уводити модел деветогодишње основне школе, по принципу три плус три плус три године? Око овог питања ломила су се копља јуче у Српској академији наука и уметности, чији је Одбор за образовање организовао прву трибину посвећену реформи основне школе.
Иако су у сали САНУ били највећи стручњаци из области образовања, представници Националног просветног савета (НПС), аутори националне Стратегије развоја образовања, представници завода и института, наставници и професори, на крају се видело да чак ни њима није јасно шта заправо предвиђа овако реформисан модел основне школе.

Тренутно, основна школа у Србији траје осам година, али постоји и припремни предшколски програм у вртићима. Да ли ће он заправо бити урачунат као прва од тих девет година? Којим разредима ће предавати учитељи, а којима предмети наставници? Како ће се убудуће школовати студенти наставничких факултета?
Љубомир Максимовић, потпредседник Српске академије наука и уметности, иначе некадашњи члан НПС и први професор емеритус БУ, каже да је ова трибина организована да се јавности покаже да САНУ није у „кули од слоноваче” и да заједно са релевантним стручњацима мора да проговори о великим проблемима у друштву. На скупу је било речи о настави српског и страних језика, информатике, физике, математике, променама које очекују Техничко и информатичко образовање…
– Ја сам против идеје 3+3+3, јер би то произвело огромне проблеме. На пример, настаће једна празна година у средњим школама: осмаци остају у учионицама основне школе где ће похађати девети разред, а коме ће онда те године предавати наставници у средњој школи – запитао је проф. др Иван Ивић, иначе један од аутора „Стартегије развоја образовања Србије до 2020 године” коју је усвојила и влада.
Председник Националног просветног савета проф. др Александар Липковски је истакао да је у земљама у окружењу које су увеле модел 3+3+3 дошло је до хаоса.

Академик Милосав Марјановић, председник Одобра за образовање САНУ,  изнео је супротну тезу: да је у многим земљама прихваћен управо овај модел, у којем деца полазе у школу са шест година, а први разред је заправо припремни. У средини циклуса, током друге три године, комбинује се предметна и разредна настава. Према његовим речима, учитељи не треба да буду забринути да ће радити с ђацима само на почетку школовања. Напротив, они би по овом моделу, предавали ђацима 4,5 година.
И мр Татјана Марковић Топаловић, в.д. директора Центра за стручно усавршавање у Шапцу сматра да се код модела 3+3+3, намеће неколико проблема: није дефинисано ко ће да предаје у прва, а ко у друга три разреда. Један број наставника математике сматра да би децу од првог разреда требало да учи математичар, каже, а слично је и са још неким базним предметима попут српског или страног језика.

Већина дискутаната је закључила да је кључ сваке добре образовне реформе да се крене од наставника. У свету се као најбољим показао фински модел у којем је наставничка професија „најцењенија, најбоље плаћена и са највећим привилегијама”. Неопходно је и веће издвајање за образовање које деценијама не прелази три одсто БДП-а, а како је рекао проф. Липковски, све земље које су у центар ставиле образовање, за ову област издвајају шест процената бруто друштвеног производа.

Критике дуалног образовања

– Дуално образовање је постало мантра којом хоћемо да решимо све проблеме, иако се односи на мали део ученичке популације, односно на оне који ће после школе одмах  да раде. Пуна су нам уста дуалног образовања, а да нико није разговарао са привредницима, јер ће њих то да кошта, паре иду из њиховог џепа, не из државног буџета – рекао је проф. др Александар Липковски, председник НПС.
Татјана Марковић Топаловић је указала на још један проблем: дуалном образовању у средњој школи треба да претходи неки вид селекције деце у основној, а ту, према њеним речима, није јасно ко ће и према којој процедури одређивати и усмеравати ученике на оне који ће се бавити занатима или уписивати четворогодишње стручне школе. Оправдано је тим ученицима, уколико се предомисле и заинтересују за учење, омогућити да ипак дођу и до универзитетске дипломе, рекла је Марковић Топаловић.
Подсетимо, око дуалног образовања су различите ставове имали премијер Александар Вучић („Ако из школа на време будемо слали ученике да науче посао, имаћемо образовану и мотивисану радну снагу”) и некадашњи министар просвете Срђан Вербић („за праксу наших ђака потребно приближно 50.000 радних места за учење, што српска привреда у догледној будућности неће бити у стању да обезбеди”). Вучић је и део свог премијерског експозеа посветио значају дуалног образовања, а у тој идеји га подржава и активно је промовише по школама и актуелни министар просвете Младен Шарчевић.