Колико се заиста бавимо децом и на који начин? Почнимо из почетка. Свако новорођенче плачем изражава стање незадовољства, било оно гладно, жедно, или га боли нешто! Некада плач новорођенчета означава потребу за мајчиним додиром. Док са друге стране, стање среће и задовољства изражава осмехом и гукањем.
Свака мајка треба да има присан однос са својим дететом, јер ће само такав однос допринети његовом успешнијем развоју. Управо такав однос почиње још док је дете у мајчином стомаку. Познато је да сваку драж коју осећа мајка, осећа и дете. Дешава се да за време трудноће мајка доживи неки стрес или шок. Како тада дете реагује?
Многе студије су показале да се дете тада згрчи и један известан период утиша. Телесна блискост, пре свега тело о тело, или како се то данас назива тзв. ,, кенгурисање ,,- у првим сатима након рођења је од велике важности.
Телесна блискост остаје важна и неколико месеци након рођења. Веома је важно да сваку активност са дететом пропратимо говором. Док га хранимо, пресвлачимо, спремамо за шетњу.
Данас je ситуација битно другачија него раније. Европски систем радног времена, као и савремене технологије, утичу на све мање комуницирања са децом.
Познато је да новорођенче од пар месеци упија велики број информација. Зато је пре свега важно комуницирати од самог почетка па и док је дете у мајчином стомаку.За говорно-језички развој потребно је људско окружење и правилна комуникација. Правилна комуникулација пре свега подразумева комуникацију на матерњем језику детета. Исто тако у пракси се показало да тепање није баш добар пријатељ правилној комуникацији. Зато увек кажемо: “ Мазимо се емоцијама, а не говором.“
Сваки родитељ би требао дневно да издвоји пар сати и да их квалитетно испуни бавећи се дететом. Да ли ће то бити певање песмица, успаванкa, читање, осликавање, смишљање креативних игара, постављање питања и одговарање на иста…? Која год од ових активности, детету ће помоћи у спознаји света око себе и што успешнијем социо-емоционалном и говорно- језичком развоју.
Посебно је вазно истаћи да дете у првим месецима по рођењу разазнаје мајчин глас, и реагује на њега. Исто тако оно реагује на ритам и интонацију говора. Зато треба да се обраћамо што емотивније, лагано,смиреним гласом. Просто да наше дете “милујемо говором “.
Касније када дете почне да гуче и да се слоговно изражава, ми смо ту да помогнемо развоју комуникације, и то уз опонашање покрета ( “ Па-па “ ). У ситуацијама, када дете почне да показује прстом на одређене предмете, не би било добро, одмах трчати и доносити му показани предмет, већ тражити од детета да речима искаже оно што жели добити. Наравно, у колико је мало дете, онда смо ми ту да изговоримо који је то предмет и чему је он намењен ( “ То је књига “, ‘‘ Желиш ли књигу? “, “ Сад ћемо да је отворимо и да читамо…“ )Будимо креативни, јер обављањем сваке активности са нашим дететом, ми у њему будимо жеље и инетересовања. Ако довољно добро познајемо наше дете, неће нам бити тешко да пробудимо његове интересе, и да га подстакнемо да уз помоћ креативних игара, учи и стиче знања.
Текст припремила Тамара Васић
Mастер дефектолог-логопед и део тима Дете плус