Да ли су лични пратиоци потребни проблематичној деци?

мај 2, 2017

Српско законодавство каже да деци са тешкоћама у развоју или учењу може да се додели лични пратилац који би им помагао у свакодневним активностима, али, да ли треба да их имају и деца која су физички здрава, али испољавају проблематична понашања, ни законодавци ни стручњаци немају јасан одговор.

Наиме, у свету је одавно прихваћена пракса да деци са неким физичким потешкоћама попут кретања буде додељен лични пратилац који би им помагао у обављању свакодневних задатака.
У Италији, на пример, систем је уређен тако да у школама постоје специјализовани наставници, који у редовном одељењу раде заједно са редовним наставником.
У Србији, право детета на додатну подршку регулисано је Правилником о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику који су заједно донели министри просвете, здравља и рада и социјалне заштите.
У пракси то изгледа тако да постоји комисија са представницима сва три система која у сарадњи са родитељима и установама предлажу додатну подршку која је потребна детету.
Они се воде класификацијом по којој три групе деце имају потребу за додатном подршком.
То су, дакле, деца са сметњама у развоју и инвалидитетом, деца са тешкоћама у учењу и деца из социјално-економски угрожених средина.
На питање да ли у ту класификацију спадају и деца без физичких сметњи али са проблематичним понашањем, нема јасног одговора.
Из Министарства просвете, науке и технолошког развоја кажу да они у сваком појединачном случају процењују да ли је детету потребна додатна подршка и у складу за мишљењем и закључцима доносе одлуку.
“Потребе сваког ученика за додатном подршком процењује најпре Стручни тим за инклузивно образовање на нивоу предсколске установе или школе, а ако су потребне додатне подршке из осталих система, процену ради комисија, која на основу Правилника, даје мишљење о потребној додатној образовној, здравственој или социјалној подршци за свако дете”, наводе из Министарства.
Да ли би лични пратиоци користили деци са проблематичним понашањем или би их можда још више изоловали од друге деце, није сигуран ни професор Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију Бранислав Бројчин.
Сматра да би инклузија постала бесмислена ако би лични пратилац на неки начин одвајао ученика од друге деце.
“Некој деци су они неопходни и то уопште није спорно, али треба имати у виду да они могу ограничавати дететов контакт са околином. Ако се друга деца обраћају том детету преко асистента или чак ако им се наставници обраћају преко асистента док задају задатке, онда они праве зид око детета и социјалну изолацију и онда се поставља питање чему инклузија ако дете остаје изоловано”, оцењује Бројчин.
Њихова примарна улога је, каже, да помогну деци са физичким сметњама у обављању свакодневних активности, као што је пењање уз степенице, да му спакују или распакују књиге, да му помогну ако има проблема у храњењу, али никако да они нечему уче дете.
Шта би и да ли би уопште лични пратилац могао да помогне детету које испољава проблематична понашања, Бројчин каже, није сигуран.
“Ја не видим шта би он могао да уради. Он нема компетенције да спречи нека проблематична понашања, а да физички спутава дете, то није прихватљиво. Не видим сврху сем у случају да тим који се бави тим дететом, формира програм па да се онда лични пратилац придржава смерница “, објашњава професор Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију.
Систем у Србији овакав какав је није лоше уређен, каже, а идеална ситуација, према његовом мишљењу, била би формирање тима који би установио проблем који постоји у функционисању неког одељења.
“Савремени поглед на ту проблематику не види дете као проблем, већ се бави тиме како да се проблем реши и како да се помогне том одељењу и тој деци и тим родитељима”, рекао је Бројчин.

 
Извор: ТАНЈУГ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


3 коментара на "Да ли су лични пратиоци потребни проблематичној деци?

  1. Nikola каже:

    Pa naravno da postoje strucne osobe a to su specijalni pedagozi koji se skoluju na FASPERU. Sve dok nam inkluziju vode kvazi strucnjaci i priucene uciteljice ona nece zaziveti, a nazalost deca sa intelektualnim smetnjama najvise ispastaju.

  2. Natasa каже:

    Ponekad pomislim da se sa ovakvim naslovima (a i textom) samo narod provocira.

  3. Ana каже:

    Najviše ispaštaju i učenici u odeljenju, jer učitelj se bavi sa učenikom sa posebnim potrebama, a ostali učenici dobijaju jako malo pažnje, i znanja. Tako da treba poseban učitelj ili nastavnik za tu decu, jer nije u redu ni inkluzija gde većina dece zbog toga ne dobija adekvatno obrazovanje. A posebna je tema agresivnih učenika, koji uništavaju naše obrazovanje, zbog prezaštićenosti sistemom. U moje vreme je škola bila bezbedno mesto, a sad nam objašnjavaju da je u redu da neko tuče ceo razred i da ne može da se izbaci sa časa, ili iz škola. Takva deca trebaju vanredno da pohađaju nastavu.
    “Roditelji učenika odeljenja II-3 Osnovne škole “Stanislav Sremčević” u Kragujevcu već tri dana ne šalju decu na nastavu i planiraju da tako nastave dok škola ne nađe rešenje za problem sa učenikom tog odeljenja, za kog roditelji tvrde da fizički i verbalno maltretira đake i učitelja.”N1
    “Majka dečaka L. E. (9), učenika OŠ “Jovan Ristić” iz Borče, podnela je prijavu policiji protiv 23 roditelja čiju decu njen sin teroriše već godinu dana!Žaklina Nikolić Mojsilović, majka devojčice koju je dečak L. E. udario kamenom, zbog čega je završila u Hitnoj pomoći, kaže da je umesto “izvini” dobila prijavu.U službenim beleškama učiteljice Marije Jakšić piše da je učenik L. E. udarao druge đake, remetio disciplinu na času…”Blic
    Sistem ima ozbiljnu grešku.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама