„Ви сачекајте напољу“, уобичајени је коментар гинеколога на присуство оца у кабинету за ултразвук, у коме будући тата са једнаким нестрпљењем као и трудница очекује извештај о напретку свог чеда.
„Не храни се беба тако. Дај је мени“, каже новопечена мама, изнервирана чињеницом да новопечени тата не држи бочицу за млеко под исправним углом.
„Боље да ја променим пелене“, констатују баке изиритиране чињеницом да тати треба више од 30 секунди да се избори са „памперсом“.
„Ја ћу да обучем детету скафандер. Ти га увек погрешно закопчаш“, бесно каже мама док нервозно цупка у топлом предсобљу и чека да отац обуче дете.
„Научићу га ја таблици множења. Тебе дете не разуме!“, прекида мајка оца у покушају да детету пренесе математичко знање.
Ово су само неки од коментара који прате одрастање детета, а који очеве, свесно или несвесно, искључују из родитељства. Упркос чињеници да не постоје никакви биолошки ни психолошки докази да мама боље од тате храни, повија, облачи и учи дете, мајка је централна фигура у животу детета. Зато не чуде подаци Републичког завода за статистику, према којима се очеви у нашој средини у просеку дететом баве – једанаест минута дневно.
„Иако су кроз нашу средину почели да дувају ветрови еманципације, не могу да се отмем утиску да је рефрен ’пусти мене, ја ћу’ и даље доминантни рефрен наших мајки. Баш као што постоје предрасуде да жене нису довољно добре да би се бавиле неким занимањима, и даље се сматра да је родитељство ’женско’ занимање. Ствари се мењају, али веома споро“, каже Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности.
Она истиче истраживање др Герија Баркера, које је презентовао у Сарајеву на недавно одржаној конференцији „Очинство и равноправно ангажовање очева у родитељству на Балкану“. Истраживање спроведено у 14 земаља света показало је да су те предрасуде присутне на свим континентима. Иако 92 земље омогућавају очевима да користе одсуство ради неге детета, веома мали број мушкараца узима „породиљско“ одсуство. Ова статистика важи и за нашу земљу – од како је 2001. године законодавац дозволио очевима ту могућност, искористило ју је свега 225 очева.
Цитирајући резултате међународних истраживања који говоре да су очеви који су укључени у одрастање детета срећнији, продуктивнији на послу и мање склони пороцима, наша саговорница истиче да ни у једној земљи мушкарци нису постигли равноправност када је родитељство у питању.
Поверенику за заштиту равноправности недавно се пожалио један отац коме болница није дозволила да спава поред свог болесног детета, са аргументацијом да је интерним актом болнице предвиђено да отац може да остане уз дете само у случају спречености мајке.
„То је веома илустративан пример како наше предрасуде креирају законе и правилнике. Ми смо руководству те болнице написали препоруку да се отклони та врста дискриминације и они су је уважили“, каже Бранкица Јанковић.
Она додаје да развод представља велики изазов за родитељство, јер многи очеви сматрају да је са престанком брачног престао и њихов родитељски статус и престају да плаћају алиментацију. Нажалост, многи од њих имају проблема са виђањем деце након развода због чега је, према оцени наше саговорнице, потребно увести „Школе за родитеље“ у којима би се будући очеви и мајке едуковали како да заједно учествују у одрастању детета. Јер, родитељство није трка на сто метара, већ доживотни маратон.
Миша Стојиљковић, психолог, новинар и аутор емисије „Тата, ти си луд“ која се сваке суботе емитује на Радију Лагуна од 10 до 11 часова, сматра да је стасала генерација очева који су спремни да се ухвате у коштац са свим изазовима родитељства.
„Охрабрује ме што да на родитељским састанцима, у вртићу и у школи виђам и очеве и мајке. Сви моји другари без проблема мењају пелене својим малишанима и умеју да детету спреме укусан оброк. Томе, наравно, делимично кумује и чињеница да се радно време жена продужило, односно да су мајке више ангажоване на послу него што су раније биле. Неке медицинске студије су потврдиле да се окситоцин (хормон среће) не лучи само у мозгу мајке која доји дете, већ и код очева који су у блиском телесном контакту са својом децом. Истраживања такође показују да су очеви који се активно баве родитељством физички и ментално здравији, а њихова деца су боље социјализована и показују мање склоности ка малолетничкој делинквенцији. Занимљиво је да бројне земље Јужне Америке имају бројне програме подршке за очеве, док у Шведској очеви морају да узму шест месеци одсуства са посла због неге детета. У Норвешкој је такође законом обавезујуће тзв. породиљско одсуство у трајању од десет недеља“, каже наш саговорник, који у својој радио емисији „Тата, ти си луд“ са познатим очевима прича о свим лепотама и изазовима родитељства.