Колумна: Сунђери и Креде
Борис Јашовић
„У просвети има неких 80.000 људи који су у овом тренутку једна аморфна маса”, изјавила је једном приликом премијерка Брнабић, а медији лаконски прешли преко ове (више него контрадикторне), опаске.
Шта је премијерка Брнабић (мада није песник), хтела да каже довођењем у везу просветних радника и аморфне масе? И шта је уопште аморфна маса? А шта просветни радник?
Покушаћемо да у наредних пар хиљада карактера, одговоримо на ова (и многа друга) питања.
Просвета без облика илити наказност
Некада давно, када смо били адолесценти, аморфном масом називали смо мозгове ликова које смо сматрали глупавим. Веровали смо да се у њиховим главама уместо сиве масе, налази кашаста смеса. Разуме се – без политички коректног облика. (Amorphos – без облика. Вујаклија вели: безобличан, некристалисан, наказан).
Тврди ли премијерка Брнабић да је просветна заједница једна тупава смеса која нема облик? Да је безоблична? Штавише – безлична? Да нема искристалисан став? Да јој фали кичма? Да тумара школским ходницима лишена узајамне солидарности властитих делова? Да нема чврстину? Карактер? Да је наказна? (Ово потоње је нарочито индикативно у светлу владиних неолибералних реформи према којима се наказним (нерационалним) сматра све оно што није обухваћено милошћу божанства по имену Профит).
Али, зар би премијерка Брнабић тако нешто могла помислити, а камоли изговорити, за 80.000 просветних радника које сасвим нехајно пореди са аморфном масом?
Кристално нејасна аморфна маса
За разлику од кристала, аморфне супстанце поседују одређену уређеност честица на краћим растојањима, али не и у целом простору.
Циља ли премијерка Брнабић на сегментираност просветних радника када их назива аморфном масом? Јер управо бруталне неолибералне реформе, које влада тако ревносно спроводи за рачун ММФ-а и Светске банке (а које немају додирних тачака са просвећеношћу), и те како утичу на поменуту сегментираност просветне класе?
Узмимо као пример било коју школу. На први поглед изгледа као да садржај такве васпитно-образовне установе чини компактна целина просветних радника. Загребете ли, међутим, испод површине – схватићете да нема говора о компактној целини. Уместо тога, набасаћете (у најбољем случају) на више-мање компактне групе и групице које унутар, наоко компактне просветне целине, врло некомпактно атакују једна на другу. То се (интересно) атаковање одиграва испод наизглед идиличне површине владиних неолибералних реформи, те стога лако промиче ненавикнутом оку заведеног посматрача. У ствари, владине неолибералне реформе и иду ка томе да од просветне заједнице направе сегментирану, узајамно супротстављену и немоћну аморфну масу. А то значи да је премијерка Брнабић, вероватно несвесно, обзнанила део владиног плана и стратегије.
Где ли се дедоше привлачне силе унутар аморфне масе?
Код аморфних супстанци, за разлику од кристала, растојање између честица није једнако те због тога нису једнаке ни привлачне силе међу њима.
Да ли премијерка Брнабић прижељкује хроничну нејединственост просветних радника? Јер уколико је просвета, као што премијерка Брнабић тврди, једна аморфна маса, онда ће и просветни радници (просветне честице унутар те аморфне масе), бити разједињени услед неједнаког социјалног растојања.
Једни су просветни радници са пуном радном нормом и никада не доспеју на листу технолошких вишкова. Други су са пуном радном нормом али је без проблема допуњују. Трећи су са непуном нормом али је допуњују радом на одређено време. Четврти су стално запослени са непуном радном нормом, али је никада не допуне. Пети су у синдикату број један. Шести су у синдикату број два. Седми су у синдикати број три. Осми су у синдикату број четири. Девети су у школском одбору. Десети су у клану број један. Једанаести су у клану број два. Дванаести су у клану број три. Тринаести су добри са директором. Четрнаести живе као подстанари. Петнаести возе нова кола. Шеснаести додатно зарађују. Седамнаести преживљавају са пола плате. На осамнаесте се законски прописи редовно примењују. Деватнаести лепо пливају у законским рупама. Двадесети трачаре. Двадесет први гледају туђа посла. Двадсет други сањају о солидарности унутар просветне заједнице…
Па како онда могу бити једнаке привлачне силе међу овако неједнаким честицама, пардон просветним радницима?
Аморфна маса омекшава пре топљења
Приликом загревања аморфних супстанци не постоји нагли прелаз из чврстог у течно стање, већ аморфне честице најпре омекшају, да би се након тога топиле у одређеним временским интервалима.
Није искључено да премијерка Брнабић, поредећи просветне раднике са аморфном масом, потајно ишчекује следеће. Просветни радници и синдикати просвете кренуће да бране своја права и слободе. Тражиће веће плате, хуманије услове рада, повраћај ауторитета… Можда ће кренути у једнодневни штрајк. То ће их држати неко краће време, за које ће просветни радници претити нетоталном обуставом рада уз, разуме се, запаљиву реторику. Али ће онда, након што поседају за округли астал са просветним техно-менаџерима јапијевске провенијенције, омекшати своје ставове – све до потпуне кататоније и увек неугодног ступора.
Влада ће у међувремену загревати просветне раднике на тихој ватри наде у повећање плата за читавих хиљаду динара, али просветни радници, с обзиром на то да их је премијерка Брнабић назвала аморфном масом, неће одмах прећи из чврстог у течно стање, већ ће најпре омекшати, да би се након тога препустили топљењу у одређеним временским интервалима – од преговора синдиката и владе и министарства просвете и синдиката, преко преговора владе и министарства просвете до преговора синдиката и синдиката, односно преговора владе и председника државе…
Након чега ће уследити нагло хлађење, то јест трежњење, односно долажење к себи.
Само без кристализације аморфне масе – поручује Влада
Приликом топљења или хлађења аморфних тела, вискозност мора прећи одређену вредност при чему не сме доћи до кристализације.
Ово је сада већ кристално јасно. Премијерка Брнабић, прижељкује да просветни радници заувек изгубе способност кристализације сопствених идеја! Јер кристализовати сопствене идеје значи кристализовати сопство, идентитет, личност, персону…
Без кристализације идеја, ставова, стратегија, мишљења, тактика (без којих нема ваљане колективне акције), мноштво неминовно постаје аморфно.
Да ли Влади, обашка ресорном Министарству, одговара кристализација аморфне масе? Вероватно! Само што у том случају, поменут државни субјекти, више неће моћи да рачунају на аморфну масу просветних радника. Стога Влада, на челу са премијерком Брнабић, која просветну заједницу пореди са аморфном масом, тежи одржавању дозвољене вискозности просветних радника која гарантује спречавање кристализације њихових колективних идеја.
Наиме, свако подстицање унутрашњег трења унутар просветне заједнице, афирмише отпор слободном кретању просветитељских идеја унутар исте.
Ако су за премијерку Брнабић просветни радници (рецимо) смола, онда се она можебити прерачунала!
Јасно је, на крају, да за премијерку Брнабић, просветна заједница представља (између осталих аморфних маса) и смолу. И то смолу коју ће Влада, о0башка Министарство просвете, непросветним реформама и даље размазивати по закржљалом стаблу овдашњег антисистема.
Смола је аморфна излучевина појединих биљака – посебно четинара. Ипак, смола поседује и једну необичну важну одлику – штити стабло од паразитских инсеката. Кад се инсект завуче под кору дрвета, биљка почиње да лучи смолу која затвара дисајне отворе инсекта – и на тај га начин елиминише.
Уколико просветна класа постане свесна саме себе и својих интереса који превазилазе праг индивидуалних потреба појединачног просветног радника; Уколико просветна класа прерасте из класе по себи у класу за себе; Уколико просветна класа схвати да је класна борба једини начин остваривања колективних интереса – а не прошња милостиње од Министарства, Владе и Председника; Уколико просветна класа, на крају крајева, одлучи да узме ствари у своје руке; Уколико кристализује одлуку да делује синхроно – у корист образовања и васпитања властите деце, а не у циљу реализације монетарних интереса ММФ-а и мултинационалних корпорација;
Уколико, дакле, схвати шта значи опште добро – онда просветну класу више нико никада неће називати аморфном масом.
Али за такав статус се, понављам, сама просветна класа мора изборити