Струка, професори физичког васпитања широм Србије већ дуже време упозоравају на негативне последице које се јављају код деце у нижим разредима основних школа, услед недостатка стручног визичког образовања, сматрају професори нишког ДИФ-а и додају да имају довољно кадрова коју су вољни да својим знањем помогну.
Остаје да се нешто промени у систему образовања, сагласни су.
Свест о значају физичке активности за здравље појединаца је потребно подићи на виши ниво и на томе је потребно радити са младима још од малих ногу, сматра Ненад Стојиљковић, ванредни професор, продекан за науку и међународну сарадњу Факултет спорта и физичког васпитања Универзитет у Нишу који је образује професоре физичког васпитања и тренере, а који је изнедрио и више српских репрезентативаца у многим спортовима.
Сматра да је рекреативни спорт важан, али исто тако, додаје, да је потребно подизати свест код грађана о очувању спортских терена где би рекреативци могли да тренирају. Чињеница је да су многи од терена у руинираном стању што је последица нехата појединаца који се воде рушилачким нагоном.
Верује да би подизањем свести о значају физичке активности и овај проблем био решен што би значило и грађанима и граду који улаже у ове терене.
“Једним делом смо и ми сами криви за то, наставници физичког васпитања, тренери и ми који школујемо тај кадар. То можемо да променимо поваћањем свести о значају физичке активности. Као што сваког јутра перемо зубе, тако мора да нам постане навика да вежбамо, да одемо три пута недељно на неку физичку активност. Тако би порасла и свест о томе да се чува и оно мало терена које имамо. Тако се развија и култура бављања спортом и култура очувања терена”, каже Стојиљковић.
Мишљења је да би, зарад бољег здравља нације, потребно вратити физичко васпитање у прва четири разреда основне школе. Учитељи су довољно едуковани да одрже ове часове, али је ученицима понекад потребније да са њима ради кадар који је одшколован за то због све чешћих проблема са којима се малишани срећу, а који могу да се “поправе” правилним и наменским физичким вежбањем.
“Учитељице, учитељи раде изузетан посао, родитељи њима поверавају своју децу која у школи проведу неколико сати сваког дана и то траје четири године. То значи да ми имамо поверење у њих. Међутим, они не могу баш све да знају. Настава физичког васпитања је специфична и наставници физичког морају да се се пусте да раде са нижим разредима и да помогну учитељима. Деци је то сада потребно. У одељењима је све више гојазне деце којима је потреба помоћ професора физичког васпитања”. О свему томе, како на стручним скуповима, тако и у широј јавности, више пута је говорио и апеловао на надлежне, декан Факултета спорта и физичког васпитаwа у Нишу Милован Братић”, каже Ненад Стојиљковић.
Извор: Данас
Posle ovog javiće se i nastavnici likovne i muzičke kulture i malo pomalo učitelji će ostati bez fonda 3 časa fizičkog +2 časa likovnog + 1 čas muzičkog = 30% radog vremena. Šta da rade učitelji? Da ustupe deo svog radnog vremena? Stvarno nije u redu.
Ne bi trebalo ali činjenica je da ucitelji koriste čas fizičkog da vezbaju matematiku i srpski. Ne svi ali većina zapostavlja fizičko vaspitanje
Kako to da im vrate? Nikad to nisu bili njihovi časovi.
Nekada su u nekim školama nastavnici fizičkog predavali u četvrtom razredu da bi popunili svoj fond časova na štetu učitelja. Plašim se da će i sada tražiti samo treći i četvrti.
U mojoj školi smo im nudili prvi i drugi razred, ali, zamislite, nisu hteli. Baš interesantno.
Nikola, znam da ima takvih učitelja i to je žalosno. Ali, ako ćemo tako da gledamo, ima i nastavnika fizičkog koji ne vide učenike, jer učenici vide samo njihovu ruku koja ubacuju loptu za igru “Između dve vatre“. Ne znam kako u tom slučaju ova igra rešava “probleme“ koje treba da “popravi kadar koji je školovan za to“.
Uvek je bilo onih koji rade i onih drugih. I danas je tako. Mislim da je to moguće srediti samo mora neko da se pozabavi time.