Струка, професори физичког васпитања широм Србије већ дуже време упозоравају на негативне последице које се јављају код деце у нижим разредима основних школа, услед недостатка стручног визичког образовања, сматрају професори нишког ДИФ-а и додају да имају довољно кадрова коју су вољни да својим знањем помогну.
Остаје да се нешто промени у систему образовања, сагласни су.
Свест о значају физичке активности за здравље појединаца је потребно подићи на виши ниво и на томе је потребно радити са младима још од малих ногу, сматра Ненад Стојиљковић, ванредни професор, продекан за науку и међународну сарадњу Факултет спорта и физичког васпитања Универзитет у Нишу који је образује професоре физичког васпитања и тренере, а који је изнедрио и више српских репрезентативаца у многим спортовима.
Сматра да је рекреативни спорт важан, али исто тако, додаје, да је потребно подизати свест код грађана о очувању спортских терена где би рекреативци могли да тренирају. Чињеница је да су многи од терена у руинираном стању што је последица нехата појединаца који се воде рушилачким нагоном.
Верује да би подизањем свести о значају физичке активности и овај проблем био решен што би значило и грађанима и граду који улаже у ове терене.
“Једним делом смо и ми сами криви за то, наставници физичког васпитања, тренери и ми који школујемо тај кадар. То можемо да променимо поваћањем свести о значају физичке активности. Као што сваког јутра перемо зубе, тако мора да нам постане навика да вежбамо, да одемо три пута недељно на неку физичку активност. Тако би порасла и свест о томе да се чува и оно мало терена које имамо. Тако се развија и култура бављања спортом и култура очувања терена”, каже Стојиљковић.
Мишљења је да би, зарад бољег здравља нације, потребно вратити физичко васпитање у прва четири разреда основне школе. Учитељи су довољно едуковани да одрже ове часове, али је ученицима понекад потребније да са њима ради кадар који је одшколован за то због све чешћих проблема са којима се малишани срећу, а који могу да се “поправе” правилним и наменским физичким вежбањем.
“Учитељице, учитељи раде изузетан посао, родитељи њима поверавају своју децу која у школи проведу неколико сати сваког дана и то траје четири године. То значи да ми имамо поверење у њих. Међутим, они не могу баш све да знају. Настава физичког васпитања је специфична и наставници физичког морају да се се пусте да раде са нижим разредима и да помогну учитељима. Деци је то сада потребно. У одељењима је све више гојазне деце којима је потреба помоћ професора физичког васпитања”. О свему томе, како на стручним скуповима, тако и у широј јавности, више пута је говорио и апеловао на надлежне, декан Факултета спорта и физичког васпитаwа у Нишу Милован Братић”, каже Ненад Стојиљковић.
Извор: Данас