Данас је 27. јануар, дан када славимо школску славу, Светог Саву. Ове године, мање славимо, више обележавамо, али то није разлог да се бар не присетимо барем малог дела оног што је први српски архиепископ и просветитељ Растко Немањић урадио за српски народ.
Свети Сава био је српски принц, монах, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве. Био је најмлађи син Стефана Немање, зачетника лозе Немањића, најуспешније српске владарске породице која је пуна два века владала Србијом. Његова браћа, Стефан Првовенчани и Вукан, имали су честе размирице које је управо Растко решавао мирећи их.
Kao младић добио је од оца на управу Захумље, али ни пуне две године касније, одлучује да не жели да буде владар и одлази на Свету гору где се замонашује у руском манастиру Светог Пантелејмона. Тамо добија духовно име Сава, а седам година касније са оцем Стефаном Немањом подиже први и једини српски манастир на Светој гори – Хиландар.
Сава је оставио више писаних дела и био један од значајнијих писаца и правника средњег века. Његова најзначајнија писана дела су Житије Светог Симеона, Хиландарски типик и Студенички типик, као и Законоправило.
“Сава је много путовао по народу, поучавао га је увек и сваком приликом у свим правцима и надзирао је рад свештеника у цркви и у народу. Утицај његов и рад у то доба упућен је био у разним правцима, и ван цркве и верских ствари. Он је био у великом стилу народни учитељ и просветитељ. Он се у то доба бавио и књижевношћу, израдио је типик за манастир Студеницу, где је у уводу написао кратко житије свога оца, описао наравно у првом реду његова богоугодна дела, особито последње године његовог живота и његову смрт.” – Станојевић, Станоје (2008) „Свети Сава”
Стекао је велике заслуге за развој школства и просвете код Срба у средњем веку. У Србији и Републици Српској се дан његове смрти (27. јануар по новом календару) обележава као школска слава.
Савин култ у народу био је јак. Историјски извори кажу да је 1594. турски заповедник Синан-паша наредио да се спале мошти Светог Саве на Врачару. На месту где се мисли да је била дигнута ломача да уништи последње остатке Светог Саве сазидан је Храм Светог Саве, највећа православна богомоља код Срба.