Просечна породица данас скоро па нимало не личи на породицу пре 30 година. Начин живота, динамика, приоритети, све се окренуло за 180 степени.
Трудећи се да иду у корак са очекивањима друштва, да достигну неке циљеве по питању каријере и материјалне сигурности, родитељи понекад забораве оно што је заиста важно.
Зато вас данас подсећамо и предлажемо неке кораке који могу помоћи да породица опет буде центар живота, а кућа поново дом.
Утврдите шта је ваша породична „мисија“. То ће вас приближити једне другима, а деца ће одрастати са јасном свешћу о породичним вредностима. Нека и најмлађи допринесу, формулишући на свој начин оно што они доживљавају као „мисију“ ваше породице.
Водите децу на места која су важна за вашу породицу. То може бити место у којем су се родили бака и дека, али и кафић у којем су се мама и тата упознали. На тај начин ојачаћете повезаност ваше породице.
Причајте приче о осталим члановима породице. Упознајте децу са породичном историјом, нека знају за веселог ујака шаљивџију с бакине стране, за строгу тетку „уседелицу“ са дедине… Причајте им шта су остали чланови породице радили на дан кад су се они родили, како сте саопштили баки и деки да ће добити унуче… Такве приче доприносе блискости, а деца расту свесна радости коју је изазвао њихов долазак на свет.
Нека деца буду блиска са бакама и дедама. Побрините се да одвојите време за посету баки и деди, чак и кад сте уморни, чак и кад не знате где вам је глава од посла. Та нежност коју деца упију од бака и деда, остаје током целог живота извор љубави и сигурности, на потпуно другачији начин од оне, такође драгоцене, коју изграде на родитељској љубави.
Организујте породичне „састанке“. Једном недељно седите са децом и „претресите“ све оно лепо и мање лепо што вам се свима догодило у претходних неколико дана, и направите планове за викенд који долази.
Држите до породичних ритуала. То може бити одлазак у зоолошки врт суботом пре подне, вече за филмове петком, одлазак на ручак у омиљени ресторан на ручак прве недеље у месецу или нешто слично. Али, кад једном започнете традицију, нема одступања ни због састанка, ни због сређивања куће. Нека то буде ваше време.
Стављајте једни другима до знања да цените све што онај други ради. Научите децу да је „хвала“ лепа реч која није резервисана само за друге људе, већ и за маму и тату, брата или сестру.
Проводите редовно време са децом одвојено. Без обзира на уживање у заједничкој игри, деци је потребно време „један на један“ са родитељима, па се постарајте да им то пружите.
Смејте се заједно. Шалите се, гледајте комедије, али изнад свега, научите децу да се шале на свој рачун. То је добар начин да ојачате повезаност унутар породице.
Једите заједно. Иако то није увек лако извести због обавеза око посла или школе, побрините се да се бар неколико пута у току недеље окупите за столом. То може бити доручак суботом ујутру, када можете јести и у пиџамама, или вечера средом… Kад год можете – не пропуштајте прилику.
Разговарајте. Али стварно разговарајте. И ви са партнером, и вас двоје са децом. Без ометања у виду мејлова, порука, нотификација или вести на телевизији. Слушајте активно оно што други чланови породице говоре. Тако учите децу да је њихов глас важан, али и да је важно да умеју да слушају друге. То је једна од најдрагоценијих животних лекција коју можете да им дате.
И љубите се. И ви са партнером, јер је важно да деца виде и осете да се мама и тата воле, а љубите и мазите и децу, што више можете. Док су мала бар. Чим мало порасту, почеће да се „отимају“, па ће вам бити жао што то нисте чешће радили док су били мали.