Na današnji dan, 27. januar, još od 1840. godine obeležava se školska slava Sveti Sava. Ovaj dan je za školsku slavu odabran jer je baš tog datuma 1236. godine u Srbiju stigla vest da je Rastko Nemanjić, čije je duhovno ime bilo Sava, preminuo u gradu Trnovu u Bugarskoj. Kako zvanični podaci govore, on je zapravo preminuo dva dana ranije, ali se liturgija održava na dan kada je vest o smrti stigla. Odlukom Sovjeta Knjažestva Srbskog, a na predlog Atanasija Nikolića, rektora Liceja iz Kragujevca, ovaj praznik postaje slava škola u Srbiji.
Sveti Sava bio je prvi srpski arhiepiskop, prosvetitelj, zaštitnik srednjovekovne književnosti i čovek blizak narodu. Rođen je 1169. godine kao najmlađi sin srpskog župana Stefana Nemanje. Odrekao se svetovnog života i zamonašio veoma mlad, oko 1192. godine, na Svetoj Gori, u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon.
Zanimljivo je i to da su stočari iz raznih krajeva Srbije nekada revnosno praznovali Savindan, jer se Sveti Sava smatrao vučjim pastirom. Iz tog razloga, mnogi srpski narodni običaji za Savindan vezani su za stoku i za strah od vukova. Pred praznik, stoka se nije smela terati u šumu, zbog straha od vukova, a britve nisu otvarane, kako bi i vukovima čeljusti ostale zatvorene. Ništa se nije smelo farbati u crveno, kako se ne bi prolila krv domaćih životinja.
Kao školska slava Sveti Sava proslavljan je punih 105 godina, da bi 1945. Savindan bio ukinut odlukom tadašnjih vlasti. Čitavih 45 godina trajala je zabrana, da bi tek 1990. Sveti Sava ponovo počeo da se proslavlja u školama širom Srbije.
Priredila: A. Cvjetić