Данска влада је 8. октобра поднела парламенту предлог закона који би наставницима изричито дозволио да физички интервенишу и кад ученик битно омета наставу, али само као последње средство. Реч је о предлогу и о његовом обиму се у Данској још расправља: синдикат наставника га углавном подржава, а дечје организације упозоравају да би највише погодио децу која су већ погођена социјалним или другим проблемима.
Шта предлог дозвољава
По саопштењу данског министарства образовања, особље јавних, слободних и приватних основних школа могло би физички да интервенише кад ученик:
– оштећује ствари или имовину,
– физички повређује друге,
– свесно или несвесно себе или друге излаже физичкој опасности,
– психички повређује друге,
– битно омета наставу осталима.
Новина су последње две тачке. Садашња правила, према данским правним изворима, допуштају силу углавном да би се спречило насиље или уништавање имовине, а телесно кажњавање је у школама забрањено од 1967.
Предлог поставља строге услове. Интервенција мора бити сразмерна, спроводи се што блаже и што краће, а пре ње морају бити исцрпљене блаже мере; у мање озбиљним ситуацијама наставник прво покушава разговор или ученика одводи из ситуације. Министар Магнус Хеуницке поручује: „Ниједан наставник не сме да страхује од отказа.“
Према британском Телеграфу, родитељи и општински органи морали би да буду обавештени о сваком случају употребе силе, а правила би важила од августа 2027. Немачки T-online наводи и примере: ученик који на часу домаћинства баца храну и одбија да напусти просторију, или ученик који прегласно слуша музику.
Идеја, иначе, није нова: прошла је јавну расправу, промену министра и ново истраживање пре него што је стигла у парламент.
Данска није прва која законом уређује физичку интервенцију у школи, а дански нацрт се, према УНИЦЕФ-у, угледао на норвешки закон.
Норвешка: парламент је у јуну 2024. дозволио особљу да интервенише физички кад ученик повређује друге, угрожава себе, оштећује имовину или се понаша понижавајуће према себи. Правила су проширена на психичко повређивање и битно ометање наставе и примењују се од 1. августа 2025, а само кад друге мере нису довољне (Eurudice).
Енглеска: по закону из 2006. особље сме да примени „разумну силу“, укључујући и ради одржавања реда и дисциплине, али сила није законски дефинисана и препоручује се само као последње средство. Политика управо на овај закон пореди данску реформу.
Граница је у све три земље иста: сила као казна остаје забрањена. УНИЦЕФ подсећа и да се Данска 2027. очекује пред Одбором УН за права детета, који је већ давао препоруке Норвешкој.











Ne postoji istraživanje koje pokazuje da će šira upotreba fizičke sile smanjiti nasilje ili poboljšati nastavu.
Glavni izvor je izveštaj koji su za dansko Ministarstvo obrazovanja uradili Epinion i Als Research. Anketirali su nastavnike o školskim razredima tokom 2025/26. godine. Prema njihovim odgovorima:
– u 55% razreda prijavljeno je nasilje među učenicima tokom školske godine; u nižim razredima osnovne škole u 75%;
– u 36% razreda nasilje među učenicima dešavalo se najmanje jednom mesečno;
– u jednoj petini razreda prijavljeno je fizičko nasilje prema zaposlenom;
– 43% nastavnika smatra da bi im šira ovlašćenja za fizičko intervenisanje pomogla u budućim incidentima, dok se 21% ne slaže, a 36% je neutralno.
Važan kontekst: izveštaj je naručen jer je, prema Ministarstvu, nedostajalo objedinjених podataka o nasilju u školama. Nastavnički upitnik imao je 860 odgovora i stopu odgovora od 32%; podaci su ponderisani prema karakteristikama škola i razreda. To je korisno za procenu razmera problema, ali rezultati uključuju iskustva i procene nastavnika, a ne posmatranje svih incidenata ili eksperiment kojim bi se merio efekat fizičke intervencije.
Štaviše, sami nastavnici su češće podržali druge mere: 78% smatra da bi više časova sa dva odrasla u učionici pomoglo. Podrška fizičkim ovlašćenjima bila je najpodeljenija među ponuđenim merama, a izveštaj ne testira da li bi njihova primena zaista sprečila buduće incidente.
Dakle, istraživanja daju osnov za tvrdnju da je nasilje ozbiljan problem u delu škola i da neki nastavnici žele jasnija ovlašćenja. Ona sama po sebi ne dokazuju delotvornost šire primene sile. Ministarstvo predlog opisuje kao izuzetnu, proporcionalnu meru poslednjeg izbora, uz prethodni pokušaj blažih postupaka. Predlog je podnet parlamentu; u njemu je predviđeno i praćenje i evaluacija primene novih pravila.
Zabrana telesnog kažnjavanja ostaje: Ovaj zakon ne vraća batinu u škole. Telesno kažnjavanje dece u Danskoj je zabranjeno još od 1967. godine i ta zabrana ostaje na snazi. Fizička intervencija služi isključivo za smirivanje situacije i zaštitu, a ne za kažnjavanje
Napokon nešto pametno sa tog zapada
ne može se nekulturan nadomesti drugim merama.
Onog ko nešto nezna lako ćeš naučiti, ali onome koga su u porodici zlostavljali mentalno ili fizički – njemu skoro da nema spasa…
Granica je u sve tri zemlje ista: sila kao kazna ostaje zabranjena. UNICEF podseća i da se Danska 2027. očekuje pred Odborom UN za prava deteta, koji je već davao preporuke Norveškoj.
Од 1967. године, данским наставницима је дозвољено да физички интервенишу код ученика само ако је њихова безбедност или безбедност других угрожена. Од августа 2027. године, ако буде усвојен нови закон, биће им дозвољено да „задржи ученика, држе га на неком месту или га одведу у другу учионицу против његове воље“ ако ремети редослед часа, извештава. Nikakvo udaranje jer je ono zabranjeno u danskoj i u kući!
Euronews-Treći nivo, označen kao fizička primena sile, dozvoljava da se učenik zadrži ili odvede iz situacije kada se fizički opire, a njegovo ponašanje predstavlja svesnu ili nesvesnu fizičku opasnost za njega samog, druge učenike, osoblje ili treća lica, ili kada u nezanemarljivoj meri uznemirava ili vređa, ili kada bitno remeti nastavu za ostale. Nema nikakvog udaranja !
Razlika između sigurnosne intervencije i telesnog kažnjavanja presudna je za razumijevanje prijedloga. Spriječiti nekoga da ozlijedi drugoga ili nakratko udaljiti osobu koja izaziva ozbiljan incident nije isto što i koristiti silu kao kaznu za neposluh. Granice ipak moraju biti jasne kako se iznimna ovlast ne bi pretvorila u svakodnevnu praksu.
Razlika između sigurnosne intervencije i tjelesnog kažnjavanja presudna je za razumijevanje prijedloga. Spriječiti nekoga da ozlijedi drugoga ili nakratko udaljiti osobu koja izaziva ozbiljan incident nije isto što i koristiti silu kao kaznu za neposluh. Granice ipak moraju biti jasne kako se iznimna ovlast ne bi pretvorila u svakodnevnu praksu.