Деца из генерације у генерацију све мање интелигентна, ево и зашто

септембар 12, 2019

Током прошлог века свака генерација одрастала је у интелигентније људе од својих родитеља.

На стандардним тестовима интелигенције, које су деца полагала у већини земаља развијеног света, просек би се сваких неколико година померао навише. Оно што је био просечни IQ 1950. далеко је испод просека измереног, на пример, 1980. године.

Тај феномен добио је име Флинов ефект, по научнику Џејмсу Флину, Новозеланђанину који је један од првих опазио овај тренд. Како се тестови интелигенције редовно стандардизују – калибрирају према великом броју испитаника како би се проценио просек и одступања – тако би свака генерација постизала идентичне резултате на тестовима.

Тек када су Флин и колеге одлучили да упореде резултате из више генерација, схватио је да се просек помера на горе. Сваке деценије просечан коефицијент интелигенције нарастао би за око три бода. Оно што је 1980. године био IQ 100, мерен 1930. био би ИQ 115.

Флинов ефект важио је током већег дела 20. века – свака генерација постајала је све интелигентнија, али све више података указује на забрињавајући крај овог тренда те преокрет у другом смеру. Колективни коефицијент интелигенције, чини се, почео је да пада широм света.

Шта се догодило?

Од почетка 90-их година прошлог века до данас IQ је почео да пада широм развијеног света и овај тренд су прво опазили норвешки научници, који су проучавали резултате тестова интелигенције војних регрута између 1950. и 2002. Подаци из прошлог века већином су били у складу с Флиновим ефектом, али средином 1990-их Флинов ефект је нестао и коефицијент интелигенције је почео да пада.

Уследиле су забрињавајуће потврде новог тренда, добијене из података о интелигенцији данских регрута, потом подаци из Уједињеног Краљевства које је прикупио сам Флин. Према студији из 2009., просечан коефицијент интелигенције 14-годишњих Британаца пао је за око два бода између 1980. и 2008.

Човечанство је, чини се, дошло до врхунца колективне интелигенције, и кренуло уназад.

Шта је узроковало пад?

Контроверзни научник Ричард Лин сматра да до пада у коефицијенту интелигенције долази зато што људи с нижим коефицијентом интелигенције у модерном друштву имају више деце.

Међутим, нова норвешка студија покопала је све његове тврдње. Научници Бернт Братсберг и Оле Рогеберг из Рагнар Фрисцх центра за економска истраживања у Ослу објавили су прошле године детаљно истраживање у престижном научном часопису ПНАС у којем се наводи да су за пад просечног IQ-а одговорни утицаји из околине.

Флин претпоставља, иако за то још нема никаквих конкретних доказа, да је култура младежи стагнирала, или да се дословно заглупила. Изражава и забринутост да се култура младежи данас фокусира примарно на рачунаре и видео игре уместо на читање и међусобне разговоре. Стручњак Ричард Греј такође упозорава да таква култура додатно ојачана паметним телефонима, не подстиче читање, а младима олакшава да уче без разумевања, само како би прошли тестове. Међутим, бројна истраживања конзистентно показују како играње видео игара развија мозак и подиже коефицијент интелигенције.

СТО има још језивије објашњење

Светска здравствена организација (WHО) има једно још једноставније и језивије објашњење: пораст загађења ваздуха. Без обзира на настојања модерних друштва да се минимизира загађење, поготово изражено еколошки настројених држава попут Норвешке, загађење ваздуха је данас глобално. Процењује се како пораст микрочестица у ваздуху утиче на здравље чак 90 одсто светске популације.

Као што су боље здравље и боља храна дуго времена чинили децу све паметнијом, глобално загађење могло би бити одговорно за успоравање и заустављање њихова развоја. Ако нешто хитно не учинимо, питање није само какав ћемо свет оставити својој деци, него и какву ћемо децу оставити том свету.

Извор: Јутарњи лист

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама