Пре неколико дана објавили смо текст у ком смо одговорили на питање једног петогодишњег дечака – како дише пиле у јајету. Том приликом позвали смо вас да нам пошаљете паметна, необична али и вицкаста питања своје деце, да покушамо да пронађемо одговоре.
У коментарима на текст о јајету, јавила се мама једне Катје. Катја има четири године и питала је како делфини могу да сисају под водом. Потрудили смо се да сазнамо.
Захваљујући својој интелигенцији, разиграности и способности да скачу кроз море и таласе, делфини спадају у најпопуларније морске животиње. Али, између њих и њихових морских рођака постоји једна велика разлика – делфини су сисари, што значи да доје своје младе. Али, како им то, под водом, полази за руком?
Подводни сисари
Делфини нису једини морски сисари. У ову групу убрајају се и поларни медведи који су, иако део времена проводе у води, ипак боље прилагођени животу на копну. Други, попут фока и морских лавова, адаптирали су се на живот већински под водом, али ипак неке „послове“ обављају на копну (попут лињања и парења).
Делфини и китови, с друге стране, спадају у сисаре који читав живот проводе под водом, што их чини фасцинантним. Кроз миленијуме, развили су карактеристике које им омогућавају живот у води, а опет задржали две основне особине сисара – дишу ваздух и доје своје младе.
Анатомија делфина
Долазимо, коначно, до одговора на Катјино питање.
Анатомија маме делфина мора бити другачија од оне коју имају мајке сисара на копну. Сисари попут свиње или краве имају видљиве брадавице које њихови млади могу „ухватити“ кад год то пожеле. И њихове бебе не морају бринути да ли су брадавицу ухватиле савршено јер није страшно ако мало млека исцури са стране. Испод воде је, ипак, другачије. Делфини не смеју да ризикују да „отпусте млеко“ и изгубе га у води.
Женка делфин, заправо, има две „уврнуте“ брадавицеA female dolphin has two inverted nipples које су смештене унутар млечних прореза, близу стомака. Кад је младунче спремно за подој, оно своју њушкицу поставља тачно у тај прорез и формира чврст стисак око брадавице. Уз ту стимулацију, мајка добровољно отпушта млеко и оно онда одлази право у младунче и нигде друго.
У неком тренутку и мама у беба морају на површину како би удахнули ваздух, па је само храњење много брже него код копнених сисара. Због тога је млеко делфина богатије нутријентима и масније од млека већине других сисара.
Иначе, маме делфини своје младе доје чак до три године, обично одвајајући младунче онда кад поново очекује младе. Научници верују да, и код делфина, дојење представља изузетно важан моменат у стварању снажне везе између маме и њеног младунчета.