Познате су вам сигурно оне ситуације када вам дете, ничим изазвано, постави неко питање које вас изује из ципела. А да пре тога нисте ни о чему сличном разговарали. Па се онда запитате – Боже, шта ли се све у тој главици дешава, а да никад не буде изговорено?
Тако је мене мој петогодишњи син јуче питао – Мама, како дише пиле у јајету?
Након неколико секунди размишљања и неизговореног тока мисли (који се углавном сводио на – стварно, миша му, како?) на оваква питања увек дам искрен одговор – не знам. Али, сазнаћу.
И, стварно, да ли сте се икада запитали како пиле дише док је још у љусци? Сисари ваздух добијају кроз пупчану врпцу, али пиле је нема. Како онда?
Свакој животињи је за живот потребан кисеоник, а пиле није изузетак. Када животиња — укључујући и човека — удахне, кисеоник улази у плућа и дистрибуира се у остале делове тела. Метаболизам онда тај кисеоник претвара у енергију, а током овог процеса настаје „отпадни“ гас који се зове угљен-диоксид. Да би га се ослободио, организам враћа угљен-диоксид у плућа, где се сакупља и издише. Животињама које свој пренатални живот започињу унутар својих мајки, за читав овај процес служи пупчана врпца.
Али, пиле нема пупчану врпцу, а не само да мора имати начин да пусти кисеоник унутра, већ мора некако и да избаци угљен-диоксид. Како то ради унутар љуске јајета?
Јаја птица и гмизаваца имају тврду љуску. Директно испод ње, налазе се две мембране, а између мембрана – мала ваздушна ћелија, такође названа ваздушна врећа, испуњена кисеоником. Како се животиња развија, користи кисеоник који се мора на неки начин допунити, а такође мора да ослобађа угљен-диоксид. Како се ово дешава? Па, ако пажљиво прегледате кокошје јаје помоћу лупе, видећете да у љусци постоје мале рупе, које се називају поре. Када мајка снесе јаја, она су топлија од ваздуха, а како се хладе, материјал унутар јајета се мало скупља. Ово скупљање је оно што раздваја две мембране, остављајући за собом малу ваздушну врећу која је испуњена кисеоником. Фасцинантно, зар не?
Како пиле у развоју расте, оно користи кисеоник из ваздушне вреће и замењује га угљен-диоксидом. Мале поре у љусци дозвољавају угљен-диоксиду да изађе, а свежем ваздуху да уђе. Конкретно, кокошје јаје у својој љусци има више од 7.000 пора које овај процес чине могућим! Поре такође омогућавају да вода прође кроз љуску, а ако нам не верујете, све ово својим малишанима (и себи) можете доказати и једним експериментом.
Потребно вам је:
• Велики лонац или чинија
• Вода
• Плава боја за храну
• Течни детерџент за судове
• Кашичице
• Три јајета (за најбоље резултате немојте користити свежа, већ радије старија, комерцијална јаја)
• Велика кашика
• Шоља
• Тањир или папирни пешкир
• Опционо: осетљива вага, као што је дигитална кухињска вага.
Припрема:
• Сипајте једну и по шољу воде у велики лонац или чинију.
• Додајте једну четвртину кашичице течног детерџента за суђе и једну четвртину кашичице плаве боје за храну. Добро промешати.
Процедура
• Пажљиво ставите три јаја у шерпу са водом, детерџентом за суђе и плавом бојом за храну.
• Уверите се да су јаја потопљена у течност. Ако је део јајета изнад површине воде, помешајте течни детерџент за суђе и плаву боју за храну са више воде у истим размерама као што сте радили раније. Додајте ово у лонац док јаја не буду потопљена.
• Подесите тајмер на један сат или забележите време.
• Након што јаја одстоје у течности најмање један сат, пажљиво извадите једно од њих из течности помоћу велике кашике. Како изгледа јаје?
• Разбијте сирово јаје у шољу, пазећи да не оштетите и не згњечите љуску много.
• Ставите празну љуску од јајета на тањир или папирни пешкир.
• Пажљиво прегледајте унутрашњост љуске. Шта видите?
На исти начин разбијте друга два јајета. Погледајте и унутрашњост њихових шкољки. Шта видите? Да ли све унутрашњост шкољки изгледају исто? Постоје ли приметне разлике?
Вероватно сте приметили да су сва јаја имала бар неколико малих плавих тачака на унутрашњој страни љуске. То нам јасно показује да, заправо, јаја нису „херметички“ затворена у љусци, те да је природа ствари уредила да буду баш онако како треба.
Већ сутрадан, син ме је питао да ли је боље имати лопту у пехару или лептира у кавезу. Гугл ми овде није много помогао, али вас позивам да нам у коментарима пишете питања која су вама деца постављала, а на која нисте имали одговор. Можда заједничким снагама успемо да га пронађемо!