Poznate su vam sigurno one situacije kada vam dete, ničim izazvano, postavi neko pitanje koje vas izuje iz cipela. A da pre toga niste ni o čemu sličnom razgovarali. Pa se onda zapitate – Bože, šta li se sve u toj glavici dešava, a da nikad ne bude izgovoreno?
Tako je mene moj petogodišnji sin juče pitao – Mama, kako diše pile u jajetu?
Nakon nekoliko sekundi razmišljanja i neizgovorenog toka misli (koji se uglavnom svodio na – stvarno, miša mu, kako?) na ovakva pitanja uvek dam iskren odgovor – ne znam. Ali, saznaću.
I, stvarno, da li ste se ikada zapitali kako pile diše dok je još u ljusci? Sisari vazduh dobijaju kroz pupčanu vrpcu, ali pile je nema. Kako onda?
Svakoj životinji je za život potreban kiseonik, a pile nije izuzetak. Kada životinja — uključujući i čoveka — udahne, kiseonik ulazi u pluća i distribuira se u ostale delove tela. Metabolizam onda taj kiseonik pretvara u energiju, a tokom ovog procesa nastaje „otpadni“ gas koji se zove ugljen-dioksid. Da bi ga se oslobodio, organizam vraća ugljen-dioksid u pluća, gde se sakuplja i izdiše. Životinjama koje svoj prenatalni život započinju unutar svojih majki, za čitav ovaj proces služi pupčana vrpca.
Ali, pile nema pupčanu vrpcu, a ne samo da mora imati način da pusti kiseonik unutra, već mora nekako i da izbaci ugljen-dioksid. Kako to radi unutar ljuske jajeta?
Jaja ptica i gmizavaca imaju tvrdu ljusku. Direktno ispod nje, nalaze se dve membrane, a između membrana – mala vazdušna ćelija, takođe nazvana vazdušna vreća, ispunjena kiseonikom. Kako se životinja razvija, koristi kiseonik koji se mora na neki način dopuniti, a takođe mora da oslobađa ugljen-dioksid. Kako se ovo dešava? Pa, ako pažljivo pregledate kokošje jaje pomoću lupe, videćete da u ljusci postoje male rupe, koje se nazivaju pore. Kada majka snese jaja, ona su toplija od vazduha, a kako se hlade, materijal unutar jajeta se malo skuplja. Ovo skupljanje je ono što razdvaja dve membrane, ostavljajući za sobom malu vazdušnu vreću koja je ispunjena kiseonikom. Fascinantno, zar ne?
Kako pile u razvoju raste, ono koristi kiseonik iz vazdušne vreće i zamenjuje ga ugljen-dioksidom. Male pore u ljusci dozvoljavaju ugljen-dioksidu da izađe, a svežem vazduhu da uđe. Konkretno, kokošje jaje u svojoj ljusci ima više od 7.000 pora koje ovaj proces čine mogućim! Pore takođe omogućavaju da voda prođe kroz ljusku, a ako nam ne verujete, sve ovo svojim mališanima (i sebi) možete dokazati i jednim eksperimentom.
Potrebno vam je:
• Veliki lonac ili činija
• Voda
• Plava boja za hranu
• Tečni deterdžent za sudove
• Kašičice
• Tri jajeta (za najbolje rezultate nemojte koristiti sveža, već radije starija, komercijalna jaja)
• Velika kašika
• Šolja
• Tanjir ili papirni peškir
• Opciono: osetljiva vaga, kao što je digitalna kuhinjska vaga.
Priprema:
• Sipajte jednu i po šolju vode u veliki lonac ili činiju.
• Dodajte jednu četvrtinu kašičice tečnog deterdženta za suđe i jednu četvrtinu kašičice plave boje za hranu. Dobro promešati.
Procedura
• Pažljivo stavite tri jaja u šerpu sa vodom, deterdžentom za suđe i plavom bojom za hranu.
• Uverite se da su jaja potopljena u tečnost. Ako je deo jajeta iznad površine vode, pomešajte tečni deterdžent za suđe i plavu boju za hranu sa više vode u istim razmerama kao što ste radili ranije. Dodajte ovo u lonac dok jaja ne budu potopljena.
• Podesite tajmer na jedan sat ili zabeležite vreme.
• Nakon što jaja odstoje u tečnosti najmanje jedan sat, pažljivo izvadite jedno od njih iz tečnosti pomoću velike kašike. Kako izgleda jaje?
• Razbijte sirovo jaje u šolju, pazeći da ne oštetite i ne zgnječite ljusku mnogo.
• Stavite praznu ljusku od jajeta na tanjir ili papirni peškir.
• Pažljivo pregledajte unutrašnjost ljuske. Šta vidite?
Na isti način razbijte druga dva jajeta. Pogledajte i unutrašnjost njihovih školjki. Šta vidite? Da li sve unutrašnjost školjki izgledaju isto? Postoje li primetne razlike?
Verovatno ste primetili da su sva jaja imala bar nekoliko malih plavih tačaka na unutrašnjoj strani ljuske. To nam jasno pokazuje da, zapravo, jaja nisu „hermetički“ zatvorena u ljusci, te da je priroda stvari uredila da budu baš onako kako treba.
Već sutradan, sin me je pitao da li je bolje imati loptu u peharu ili leptira u kavezu. Gugl mi ovde nije mnogo pomogao, ali vas pozivam da nam u komentarima pišete pitanja koja su vama deca postavljala, a na koja niste imali odgovor. Možda zajedničkim snagama uspemo da ga pronađemo!