Скоро трећина предшколаца у Великој Британији не уме сама да се обуче, самостално да користи тоалет или да правилно говори, показало је недавно једно истраживање. Стручњаци су одмах реаговали истичући да није у реду да учитељи буду ти који ће учити децу да користе тоалет, већ да би они требало да дођу у школу спремни да уче и да знају основне животне вештине. Идући трагом ове вести истраживали смо каква је ситуација у Србији и мало је рећи да смо изненађени.
Полазак у први разред битан је догађај и за дете и за целу породицу. Тада ваш малишан улази у један озбиљнији свет, у ком га чекају прве званичне обавезе. Али како ће се он носити са њима зависи пре свега од тога колико је самосталан. Ако не уме сам да користи тоалет, сам да се облачи, везује пертле или правилно говори, заостајеће за другарима, а то може довести до несигурности, повучености и пасивности.
– Чињеница је да су нам деца све несамосталнија, и то у облачењу и обављању хигијенских навика. На пример, прошле године у основној школи „Лазар Саватић“ у Земуну, у којој радим, приликом уписа будућих првака од њих 120 само седморо је знало да веже пертле. Поента је да деци све више чинимо, а заправо им тако само ускраћујемо прилику да се осамостале и на време развију основне животне вештине – указује Бранка Тишма, која годинама ради као психолог у поменутој школи.
Многи родитељи данас врше притисак на децу да пре поласка у школу уче слова и бројеве, а да притом не знају основне вештине. Тако некима од њих проблем представља и пресвлачење за час физичког васпитања.
– Најчешће деца код куће науче наопако да пишу слова. Тачније они само знају механички да их преписују не повезујући да је свако слово симбол за одређени глас. Кад крену да уче писана слова, то долази до изражаја јер учитељи прате развој мисаоног процеса, док они који су лаици то не знају – каже Тишма.
Према њеним речима, кад је реч о проблемима са изговором појединих гласова и уопште говором, то све зависи од генерације до генерације прешколаца. Генерално малишани који се више играју без техничких помагала имају боље развијен говор.
– Деца се данас воде на различите радионице и спортске активности, али све мање знају да се играју једни са другима. Такође, поједини родитељи данас су превише уплашени, па деци уклањају све препреке кад се играју да се не би повредили. Наравно да треба бити опрезан, али треба имати у виду да је и падање део детињства. Тако деца уче, а ако их стално спречавамо и спутавамо, биће неспретнија и спорије ће овладавати моторним активностима – истиче Тишма.
Три ствари које прваци треба да знају
1. Да везују пертле и да се сами облаче
Самосталност детета је веома важна јер доприноси лакшем сналажењу у новинама које школа уноси у његов живот.
– Требало би да родитељи омогуће детету да самосталност стекне у породици. Кад крене у школу, првак треба да зна да се самостално обуче, да води рачуна о својим стварима, да везује пертле и да самостално обавља хигијенске навике као што су умивање, прање руку пре јела или прање зуба – указује Катарина Стаменић Станојевић, дипломирани педагог.
Она истиче да с поласком у школу дечја игра не престаје да губи на значају. Физичка активност је и даље насушна потреба сваког детета, па му зато омогућите да савлада што више вештина, јер је за добар старт у школи важна и моторичка спретност.
2. Да се оријентишу у простору
У оквиру припремног предшколског програма деца се сусрећу са задацима који првенствено доприносе вежбању графомоторике и правилне артикулације гласова. То су два основна предуслова за правилно усвајање читања и писања.
– Предзнања деце која полазе у школу врло су разнолика, али сваки првак би ипак требало да зна своје име и презиме, имена чланова породице, адресу становања, број телефона родитеља, именовање боја, доба дана, бројање до десет и поздрављање њему познатих особа – каже Катарина Стаменић Станојевић.
Свако дете предшколског узраста пуно је питања за своју околину, па зато, док шетате с њим, коментаришите промене у природи, наводите га да само пореди ствари и закључује заједничке особине групе предмета. Такође, кроз игру му помозите да се оријентише у времену и простору – лево-десно, напред- назад, горе-доле.
3. Да правилно говоре и држе оловку
Педагози су сложни у вези с тим да децу пре школе не треба оптерећивати учењем читања и писања. Већина малишана предшколског узраста показује интересовање за слова и за бројеве – и на ту заинтересованост свакако треба одговорити, али никако није препоручљиво инсистирати да се дете описмени пре поласка у школу.
Делотворније је подстицати развој ситних мишића шаке и тиме вежбати графомоторику. За то је добро савијање салвета, то јест папира, играње кликерима, прављење фигура од пластелина, сецкање маказама или закопчавање и откопчавање дугмића. Цртање и бојење бојанки децу учи правилном држању оловке и сагледавању форме папира.
Биљана Стефановић
Извор: Блиц жена