Висока температура и малаксалост „обарају” у кревет
Најмање здравствених тегоба имају најстарији суграђани, јер је међу оболелима од респираторних инфекција и грипа свега шест одсто оних који имају више од 65 година
Сваког дана је, чини се, све воше суграђани који се жале на тегобе попут главобоље, температуре, болова у грлу… Подаци Градског завода за јавно здравље показују да je највише оболелих од респираторних инфекција међу школарцима, јер су од 24.724 оних који су се обратили лекарима за помоћ чак 12.414 деца школског узраста. Најмање здравствених тегоба изгледа имају најстарији суграђани – међу оболелима свега је шест одсто оних који имају више од 65 година.
У домовима здравља су испред ординација педијатара чекаонице пуне малишана који су ту због високе температуре, кијања, кашљања, малаксалости, главобоље… Ови симптоми углавном трају по недељу дана, истиче др Радмила Косић, начелница Педијатријске службе у Дому здравља „Звездара”, и важно је да се деца не воде у вртић или школу већ да одлеже.
– Уз класичне симптоме грипа бележимо и мучнину и повраћање. Када се грип одлежи, углавном дете нема никакве последице, једино хронично оболели малишани могу да добију и компликације. Вирус највише погађа школарце, али и мала деца доста оболевају. Родитељи некада инсистирају да дете са блажим симптомима иде у вртић или школу и стално морамо да им објашњавамо да то не може, јер ће заразити другу децу а уједно ће и њима бити лошије – наглашава др Костић.
Температура која прелази 39. подеок Целзијусове скале може да траје и недељу дана, а када дете прездрави, треба да остане код куће још четири до пет дана, док се не опорави потпуно и не поврати снагу. Важно је да у овом периоду године, када харају вируси по граду, родитељи не воде децу по тржним центрима, играоницама, местима где постоји велика вероватноћа да се „зараде” инфекције.
– Деца су заразна и један дан пре него што се испоље први симптоми болести. Чим почне да кија, кашље, сигурно је да је већ некога заразио из свог окружења. Вируси се шире преко секрета из носа и уста кијањем и кашљањем и довољно је да неко кине и стави руку на уста а затим спусти длан на сто, који ће друга особа да дотакне. Оболелу децу треба појити течношћу, давати им чајеве и супу, а не антибиотике који не делују на вирусе. Могу да добију једино сирупе за скидање температуре. Осим грипа и респираторних инфекција, доста деце је било код лекара и због вируса који карактерише повраћање, мучнина, дијареја, са температуром или без ње. Он траје неколико дана и пролази без последица – додаје др Косић.
И ординације лекара опште праксе су препуне људи које је оборила нека инфекција или грип. Од свих потврђених случајева грипа највише је распрострањен А Х3Н2 и то у 80 одсто случајева, а има и вируса Б. Грип може да буде опасан код људи који имају нарушен имунитет па је важно да хронични болесници добију вакцину против ове болести, јер још није касно за вакцинацију.
– Имала сам пацијенткињу којој се болест искомпликовала, па је две недеље морала да лежи на Клиници за инфективне болести КЦС-а. Људи и кад су болесни не желе да иду на боловање јер им се много новца одузима од плате, па стално морамо да им објашњавамо да је важно да одлеже грип како се епидемија не би ширила – каже др Милица Николић-Урошевић, специјалиста опште медицине у Дому здравља „Врачар”.
Лекари наглашавају да је прошле године интензитет вируса грипа био низак и да зато ове године можемо да очекујемо више оболелих. Посебно се очекује повећање броја оболелих за време празника, када се људи окупљају на прославама, где се грле, рукују и љубе. Приликом кашљања и кијања нос и уста треба покрити марамицом која се баца одмах после употребе. Зато је важно редовно прати руке топлом водом и сапуном, проветравати просторије, боравити на свежем ваздуху и узимати витамине за јачање имунитета.
У домовима здравља су испред ординација педијатара чекаонице пуне малишана који су ту због високе температуре, кијања, кашљања, малаксалости, главобоље… Ови симптоми углавном трају по недељу дана, истиче др Радмила Косић, начелница Педијатријске службе у Дому здравља „Звездара”, и важно је да се деца не воде у вртић или школу већ да одлеже.
– Уз класичне симптоме грипа бележимо и мучнину и повраћање. Када се грип одлежи, углавном дете нема никакве последице, једино хронично оболели малишани могу да добију и компликације. Вирус највише погађа школарце, али и мала деца доста оболевају. Родитељи некада инсистирају да дете са блажим симптомима иде у вртић или школу и стално морамо да им објашњавамо да то не може, јер ће заразити другу децу а уједно ће и њима бити лошије – наглашава др Костић.
Температура која прелази 39. подеок Целзијусове скале може да траје и недељу дана, а када дете прездрави, треба да остане код куће још четири до пет дана, док се не опорави потпуно и не поврати снагу. Важно је да у овом периоду године, када харају вируси по граду, родитељи не воде децу по тржним центрима, играоницама, местима где постоји велика вероватноћа да се „зараде” инфекције.
– Деца су заразна и један дан пре него што се испоље први симптоми болести. Чим почне да кија, кашље, сигурно је да је већ некога заразио из свог окружења. Вируси се шире преко секрета из носа и уста кијањем и кашљањем и довољно је да неко кине и стави руку на уста а затим спусти длан на сто, који ће друга особа да дотакне. Оболелу децу треба појити течношћу, давати им чајеве и супу, а не антибиотике који не делују на вирусе. Могу да добију једино сирупе за скидање температуре. Осим грипа и респираторних инфекција, доста деце је било код лекара и због вируса који карактерише повраћање, мучнина, дијареја, са температуром или без ње. Он траје неколико дана и пролази без последица – додаје др Косић.
И ординације лекара опште праксе су препуне људи које је оборила нека инфекција или грип. Од свих потврђених случајева грипа највише је распрострањен А Х3Н2 и то у 80 одсто случајева, а има и вируса Б. Грип може да буде опасан код људи који имају нарушен имунитет па је важно да хронични болесници добију вакцину против ове болести, јер још није касно за вакцинацију.
– Имала сам пацијенткињу којој се болест искомпликовала, па је две недеље морала да лежи на Клиници за инфективне болести КЦС-а. Људи и кад су болесни не желе да иду на боловање јер им се много новца одузима од плате, па стално морамо да им објашњавамо да је важно да одлеже грип како се епидемија не би ширила – каже др Милица Николић-Урошевић, специјалиста опште медицине у Дому здравља „Врачар”.
Лекари наглашавају да је прошле године интензитет вируса грипа био низак и да зато ове године можемо да очекујемо више оболелих. Посебно се очекује повећање броја оболелих за време празника, када се људи окупљају на прославама, где се грле, рукују и љубе. Приликом кашљања и кијања нос и уста треба покрити марамицом која се баца одмах после употребе. Зато је важно редовно прати руке топлом водом и сапуном, проветравати просторије, боравити на свежем ваздуху и узимати витамине за јачање имунитета.
Упала плућа као компликација грипа
За разлику од обичне прехладе, грип почиње нагло, са високом температуром, малаксалошћу, боловима у мишићима и зглобовима.
А онда се јављају и кашаљ, бол у грлу, цурење секрета из носа. Уколико се не одлежи, човек може да добије упалу плућа, ушију и синуса.
Аутор: Данијела Давидов-Кесар
Извор: Политика