Visoka temperatura i malaksalost „obaraju” u krevet
Najmanje zdravstvenih tegoba imaju najstariji sugrađani, jer je među obolelima od respiratornih infekcija i gripa svega šest odsto onih koji imaju više od 65 godina
Svakog dana je, čini se, sve voše sugrađani koji se žale na tegobe poput glavobolje, temperature, bolova u grlu… Podaci Gradskog zavoda za javno zdravlje pokazuju da je najviše obolelih od respiratornih infekcija među školarcima, jer su od 24.724 onih koji su se obratili lekarima za pomoć čak 12.414 deca školskog uzrasta. Najmanje zdravstvenih tegoba izgleda imaju najstariji sugrađani – među obolelima svega je šest odsto onih koji imaju više od 65 godina.
U domovima zdravlja su ispred ordinacija pedijatara čekaonice pune mališana koji su tu zbog visoke temperature, kijanja, kašljanja, malaksalosti, glavobolje… Ovi simptomi uglavnom traju po nedelju dana, ističe dr Radmila Kosić, načelnica Pedijatrijske službe u Domu zdravlja „Zvezdara”, i važno je da se deca ne vode u vrtić ili školu već da odleže.
– Uz klasične simptome gripa beležimo i mučninu i povraćanje. Kada se grip odleži, uglavnom dete nema nikakve posledice, jedino hronično oboleli mališani mogu da dobiju i komplikacije. Virus najviše pogađa školarce, ali i mala deca dosta obolevaju. Roditelji nekada insistiraju da dete sa blažim simptomima ide u vrtić ili školu i stalno moramo da im objašnjavamo da to ne može, jer će zaraziti drugu decu a ujedno će i njima biti lošije – naglašava dr Kostić.
Temperatura koja prelazi 39. podeok Celzijusove skale može da traje i nedelju dana, a kada dete prezdravi, treba da ostane kod kuće još četiri do pet dana, dok se ne oporavi potpuno i ne povrati snagu. Važno je da u ovom periodu godine, kada haraju virusi po gradu, roditelji ne vode decu po tržnim centrima, igraonicama, mestima gde postoji velika verovatnoća da se „zarade” infekcije.
– Deca su zarazna i jedan dan pre nego što se ispolje prvi simptomi bolesti. Čim počne da kija, kašlje, sigurno je da je već nekoga zarazio iz svog okruženja. Virusi se šire preko sekreta iz nosa i usta kijanjem i kašljanjem i dovoljno je da neko kine i stavi ruku na usta a zatim spusti dlan na sto, koji će druga osoba da dotakne. Obolelu decu treba pojiti tečnošću, davati im čajeve i supu, a ne antibiotike koji ne deluju na viruse. Mogu da dobiju jedino sirupe za skidanje temperature. Osim gripa i respiratornih infekcija, dosta dece je bilo kod lekara i zbog virusa koji karakteriše povraćanje, mučnina, dijareja, sa temperaturom ili bez nje. On traje nekoliko dana i prolazi bez posledica – dodaje dr Kosić.
I ordinacije lekara opšte prakse su prepune ljudi koje je oborila neka infekcija ili grip. Od svih potvrđenih slučajeva gripa najviše je rasprostranjen A H3N2 i to u 80 odsto slučajeva, a ima i virusa B. Grip može da bude opasan kod ljudi koji imaju narušen imunitet pa je važno da hronični bolesnici dobiju vakcinu protiv ove bolesti, jer još nije kasno za vakcinaciju.
– Imala sam pacijentkinju kojoj se bolest iskomplikovala, pa je dve nedelje morala da leži na Klinici za infektivne bolesti KCS-a. Ljudi i kad su bolesni ne žele da idu na bolovanje jer im se mnogo novca oduzima od plate, pa stalno moramo da im objašnjavamo da je važno da odleže grip kako se epidemija ne bi širila – kaže dr Milica Nikolić-Urošević, specijalista opšte medicine u Domu zdravlja „Vračar”.
Lekari naglašavaju da je prošle godine intenzitet virusa gripa bio nizak i da zato ove godine možemo da očekujemo više obolelih. Posebno se očekuje povećanje broja obolelih za vreme praznika, kada se ljudi okupljaju na proslavama, gde se grle, rukuju i ljube. Prilikom kašljanja i kijanja nos i usta treba pokriti maramicom koja se baca odmah posle upotrebe. Zato je važno redovno prati ruke toplom vodom i sapunom, provetravati prostorije, boraviti na svežem vazduhu i uzimati vitamine za jačanje imuniteta.
U domovima zdravlja su ispred ordinacija pedijatara čekaonice pune mališana koji su tu zbog visoke temperature, kijanja, kašljanja, malaksalosti, glavobolje… Ovi simptomi uglavnom traju po nedelju dana, ističe dr Radmila Kosić, načelnica Pedijatrijske službe u Domu zdravlja „Zvezdara”, i važno je da se deca ne vode u vrtić ili školu već da odleže.
– Uz klasične simptome gripa beležimo i mučninu i povraćanje. Kada se grip odleži, uglavnom dete nema nikakve posledice, jedino hronično oboleli mališani mogu da dobiju i komplikacije. Virus najviše pogađa školarce, ali i mala deca dosta obolevaju. Roditelji nekada insistiraju da dete sa blažim simptomima ide u vrtić ili školu i stalno moramo da im objašnjavamo da to ne može, jer će zaraziti drugu decu a ujedno će i njima biti lošije – naglašava dr Kostić.
Temperatura koja prelazi 39. podeok Celzijusove skale može da traje i nedelju dana, a kada dete prezdravi, treba da ostane kod kuće još četiri do pet dana, dok se ne oporavi potpuno i ne povrati snagu. Važno je da u ovom periodu godine, kada haraju virusi po gradu, roditelji ne vode decu po tržnim centrima, igraonicama, mestima gde postoji velika verovatnoća da se „zarade” infekcije.
– Deca su zarazna i jedan dan pre nego što se ispolje prvi simptomi bolesti. Čim počne da kija, kašlje, sigurno je da je već nekoga zarazio iz svog okruženja. Virusi se šire preko sekreta iz nosa i usta kijanjem i kašljanjem i dovoljno je da neko kine i stavi ruku na usta a zatim spusti dlan na sto, koji će druga osoba da dotakne. Obolelu decu treba pojiti tečnošću, davati im čajeve i supu, a ne antibiotike koji ne deluju na viruse. Mogu da dobiju jedino sirupe za skidanje temperature. Osim gripa i respiratornih infekcija, dosta dece je bilo kod lekara i zbog virusa koji karakteriše povraćanje, mučnina, dijareja, sa temperaturom ili bez nje. On traje nekoliko dana i prolazi bez posledica – dodaje dr Kosić.
I ordinacije lekara opšte prakse su prepune ljudi koje je oborila neka infekcija ili grip. Od svih potvrđenih slučajeva gripa najviše je rasprostranjen A H3N2 i to u 80 odsto slučajeva, a ima i virusa B. Grip može da bude opasan kod ljudi koji imaju narušen imunitet pa je važno da hronični bolesnici dobiju vakcinu protiv ove bolesti, jer još nije kasno za vakcinaciju.
– Imala sam pacijentkinju kojoj se bolest iskomplikovala, pa je dve nedelje morala da leži na Klinici za infektivne bolesti KCS-a. Ljudi i kad su bolesni ne žele da idu na bolovanje jer im se mnogo novca oduzima od plate, pa stalno moramo da im objašnjavamo da je važno da odleže grip kako se epidemija ne bi širila – kaže dr Milica Nikolić-Urošević, specijalista opšte medicine u Domu zdravlja „Vračar”.
Lekari naglašavaju da je prošle godine intenzitet virusa gripa bio nizak i da zato ove godine možemo da očekujemo više obolelih. Posebno se očekuje povećanje broja obolelih za vreme praznika, kada se ljudi okupljaju na proslavama, gde se grle, rukuju i ljube. Prilikom kašljanja i kijanja nos i usta treba pokriti maramicom koja se baca odmah posle upotrebe. Zato je važno redovno prati ruke toplom vodom i sapunom, provetravati prostorije, boraviti na svežem vazduhu i uzimati vitamine za jačanje imuniteta.
Upala pluća kao komplikacija gripa
Za razliku od obične prehlade, grip počinje naglo, sa visokom temperaturom, malaksalošću, bolovima u mišićima i zglobovima.
A onda se javljaju i kašalj, bol u grlu, curenje sekreta iz nosa. Ukoliko se ne odleži, čovek može da dobije upalu pluća, ušiju i sinusa.
Autor: Danijela Davidov-Kesar
Izvor: Politika