Jedanaestogodišnji dečak iz Omoljice juče se nakon treninga košarke srušio i, pored svih napora lekara, nisu uspeli da ga ožive. Tačan uzrok još nije poznat, a dečak prethodno nije imao nikakve zdravstvene probleme, niti tegobe.
Prof. dr Miljko Ristić, kardiohirurg, univerzitetski profesor i bivši direktor Kliničkog centra Srbije, kazao je za Alo! da kod neke dece postoje neotkriveni srčani problemi koji u jednom trenutku mogu da dovedu do smrti, ali i da bi sistematski pregledi i razgovori o simptomima koji se mogu javiti tokom neke fizičke aktivnosti mogli da spreče tragičan ishod.
– Takozvani skrining preparticipacije, odnosno pregleda dece pre nego što počnu da se bave sportom i u toku bavljenja sportom, morao bi biti sveobuhvatniji i sistematičniji. Najčešći uzrok smrti kod dece jesu oboljenja srca, pre svega primarna oboljenja srčanog mišića, kao što je zadebljanje srčanog mišića koje vodi razvoju aritmija. Međutim, tu su i druga oboljenja koja mogu da dovedu do pucanja krvnih sudova i kompromitovanja rada srca. Ali nažalost, ne postoji nijedan specifičan metod, ni u Srbiji ni u drugim zemljama, koji može da izdvoji ovu decu iz velike grupe dece koja se bave sportom – kaže dr Ristić.
On pojašnjava da se ipak ne sme zanemariti ni nasledni faktor, i da od roditelja koji imaju povišen krvni pritisak i kod dece postoji nasledna sklonost ka hipertenziji. Zbog toga je najvažnije razgovarati sa detetom o simptomima koji mogu da se jave tokom bavljenja sportom – osećaj vrtoglavice, gubitak svesti ili jak bol u grudima, a veoma je značajna uloga nastavnika ili trenera, koji će odmah prepoznati problem i signalizirati detaljan pregled.
– Dečji miokard, odnosno dečji srčani mišić dobro podnosi većinu poremećaja ritma, tako da roditelji obično primete da su ta deca teškog disanja, da se zamaraju. Ti poremećaji nekada traju satima, nekada danima, a da to srčani mišić kod dece podnosi dobro. Tako da imaju vremena da prepoznaju, da odu kod pedijatra, on ih uputi nama na dodatne analize i terapiju koja je neophodna. Nažalost, neki poremećaji ritma koji su maligni i fatalni ne daju puno vremena, zahtevaju brzo reagovanje, recimo, kada dete gubi svest, naročito ako je to u naporu, to zahteva hitnu evaluaciju – kaže za Alo! Miljko Ristić i dodaje da je alarm sve što je neobično, nejednako i nepravilno u dečjem ponašanju, disanju, spavanju, uzimanju obroka. Jer nekada je od tragične situacije ili pravovremene reakcije tek nekoliko sekundi ili minuta.
Prvih pet minuta ključno
Profesor dr Miljko Ristić kaže da bi svaki građanin trebalo da zna da sprovede reanimaciju.
– Neophodno je da se odmah započnu mere oživljavanja i da se gura cirkulacija do mozga i srca. Ako se započnu mere reanimacije u prva dva do četiri minuta, postoje šanse za preživljavanje. Uzrok srčanog zastoja u 70 odsto slučajeva je neki poremećaj ritma i ukoliko oživljavanje počne automatskim defibrilatorom u prvih tri do pet minuta, preživljavanje je 45 do 75 odsto. Ako zakasnimo, svakog minuta šanse za preživljavanje su manje 10 odsto – zaključuje Ristić za Alo! i apeluje na roditelje da koliko god mogu vode računa o pravilnom odrastanju dece jer su, kako kaže, gojaznost i fizička neaktivnost glavni razlozi za nastanak hipertenzije.
Izvor: Alo
Ha! Da pregledi budu sveobuhvatniji?! Pre dva meseca sam poslao overenu dokumentaciju u „Sremsku Kamenicu“ za magnetnu rezonancu! Još uvek nema ni odgovora, a kamoli zakazanog termina! Srbija i zdravsvo?! Ispričajte neke lagarije o tome! Ne čudi me što je na dečak umro, na žalost, jer se ustvari ne vrše apsolutno nikakvi pregledi! Kod nas ne daju ni uput za snimanje pluća, jer „prepametni“ lekari opšte prakse, slušalicama utvrde da snimanje nije potrebno, iako pacijent uzima lekove, kiji su potencijalno kancerogeni, gde se preporučuje obavezno snimanje pluća prilikom njihove upotrebe (konkretno „Amiodaron“ za srčanu aritmiju)! Koliko njih je umrlo, zbog neadekvatnog lečenja, a niko nije za to odgovarao!!!
Majka sam sina koji je trenirao košarku. Sve vreme sam se ovog bojala. Naime, nekada su bila 2,3 treninga nedeljno, a sada u pomami za novcem, treneri drže i po 2 treninga dnevno. Decu niko ne pregleda valjano, sve se svede na formalan papir… Insistirala sam da suprug vodi sina na Institut za sportsku medicinu, kako bi tamo proverili fizički kapacitet i stanje organizma za toliki napor…
Kao prosvetni radnik, svesna sam važnosti ove teme. Deca treniraju, muče se u želji za uspehom, ali danas više u sportu regularnosti nema. Važe neka druga pravila: mito i korupcija, “ po babu i stričevima“…Užas, sve je upropašćeno…
Radovala sam se kada je sin loptu zamenio knjigom…
Poštovani, u Nišu, za obavezni sistematski pregled dece ,ne daju ni uput za opštu labaratoriju krvi i urina. Udare pečat i doviđenja. Štedi se na najosetljivijoj populaciji. Dok se direktori DZ slikaju i cere za TV i pričaju kako im je zdravlje građana bitno!!!
moj unuk trenira vaterpolo na 6 meseci rade se pregledi.pre nekoliko dana majka ga je vodila na uz u tirseovu na dodatni pregled i lekar je rekao ko se bavi sportom mora dva puta godisnje da zakaze kompletan pregled.deciji lekar zakaze termin,samo mora da se zakaze ranije ceka se oko mesec dana.inace treninzi se placaju i izvode 5 puta nedeljno a to sto se kontrolise preko kluba se placa u tirseovoj ne.
Poštovana to je u Beogradu tako, kod nas u Pančevu je druga država. Sistematski pregled kod sportskog lekara su katastrofa,a i ako ideš privatno isti je lekar u pitanju tako da ni tu nema neke vajde. U Pančevačkoj bolnici imamo svega troje specijalista za decu. Pulmologa, kardiologa i neonatologa. To je katastrofa jer je opština velika. A dobiti uput za Tirsevu ili institut za majku i dete je problem. U domu zdravlja za decu nam rade lekari opšte prakse jer pedijatara nema. Ma tuga.