Деце је све мање: Катанац на више од 100 школа

Због све мањег броја уписаних ђака, направљена нова мрежа осмолетки

Неке школе престале су да постоје као правни субјекти и припојене су некој другој образовној установи. У тим случајевима за ученике се ништа не мења, јер школа наставља да ради, али као издвојено одељење. Такав пример је ОШ “10. октобар” у селу Доње Бабине, која је припојена ОШ “Михајло Бакић” у Сељашници, у општини Пријепоље. Ово нам је речено у Министарству просвете, уз подсећање да је оптимизација школа почела да се ради на основу уредбе Владе Србије о мрежи предшколских установа и основних школа, из марта прошле године.

Према том документу, да би “преживела”, матична школа мора да има најмање 480 ученика, 16 одељења и да буде на удаљености већој од два километра од суседне школе.

– Стара мрежа школа није одговарала потребама. Многа решења су лоша и скупа, али превасходно педагошки лоша – рекао је недавно министар просвете Младен Шарчевић.

У Министарству просвете подсећају да је требало да локалне самоуправе у одређеном року дају предлог мреже основних школа. У том послу Војводина је била ажурна, па су покрајинске власти усвојиле планове свих 45 локалних самоуправа. У остатку Србије било је другачије.

– Овај посао завршило је 50 јединица локалне самоуправе и са њиховим предлогом смо се сагласили – кажу у Министарству просвете. – Још 40 локалних самоуправа направило је планове, али они су враћени на дораду.

Међутим, неки од највећих градова као што су Београд и Ниш још нису доставили своје планове, иако им је рок истекао још на пролеће.

– У малим местима било је могуће формирати образовно-васпитне центре спајањем средњих са основним школама, чак и са предшколским установама и то је спајање по вертикали – појашњавају у Министарству.

Један такав пример догодио се у Осечини, где је угашена школа “Браћа Недић” и формиран је образовно-васпитни центар “Осечина”.

– Циљ оптимизације мреже школа је ефикасније и квалитетније образовање, али и уштеде у трошковима текућег одржавања – подсећају у Министарству. – Овим уштедама неће доћи до смањења наставног кадра.

О рационализацији школа говори се већ скоро две деценије, а главни разлог је што се из године у годину уписује све мање деце. И званичници у Министарству просвете кажу да је мањак деце велики проблем у Србији, не само проблем просвете, те да је мрежа образовних установа са 1.278 осмогодишњих школа и 4.500 објеката, одговарала броју ученика од пре 30 година.

Додају и да су направљени неки изузеци, па нису затваране школе у удаљеним селима, упркос малобројним ученицима, како њихово школовање не би било угрожено.

Спајање школа почело у Београду

Нова мрежа средњих школа прво је урађена у Београду, 2017. године, рационализацијом седам школа – кажу у Министарству просвете. – Прошле године је у другим градовима од 14 девастираних и малих средњих школа формирано седам нових. На пример, у Бабушници је спајањем Гимназије “Вук Караџић” и Техничке школе настала Средња школа, што је пример спајања установа по хоризонтали.

Извор: Новости