Пре неколико дана прославили смо још један Диван дан, диван дан… мом малом прваку, који има сада пуних 7 🙂 Све је било супер, чак нас је и време послужило, што је увек једина ствар о којој бринем. Јер, када имате кућу с двориштем и на 50 метара од куће велико игралиште за децу, онда вам за рођендан једино треба – лепо време. Бар ја тако мислим. И жао ми је што све више мама не мисли тако. Због тога ћу сада да кажем, па ко се љути, љути се.
Често се упуштам у разговоре о дечјем рођендану са другарицама, колегиницама…женама које имају децу, јер је то једна од неминовних тема, и то тема која толииииико забрињава маме, да ја више не могу да не критикујем у очи. Ево и зашто.
Од рођенданских прослава, трчећи за фотографијама углавном западњачких „стилова“ прославе рођендана, жене (да, да, само и једино жене) су направиле такав проблем, такав баук, лудило које влада месец дана пре и месец дана после рођендана! Добро је док је дете мало па не зна шта се дешава, али када нарасте и почне да схвата о чему родитељи причају…и оно почиње да доживљава рођендан као трауму, питајући се у својој главици – да ли ће ми ови уопште и славити рођендан? Толико све желе:
1. 6 врста сокова, па се онда жедна или уопште нежедна деца мисле и мисле који би сада могли да извољевају, прљају 134 чаше, јер неће ваљда пити јабуку из ове где су пили јагоду…Такође, то је супер начин да се што боље исповраћају, када саберу тих 6 врста са трочасовним скакањем…
2. тањириће са баш том сликом, на коју само 10% деце обрати пажњу, више ни слављеника не занима шта је на тањирићу, јер му пажњу заокупе деца…
3. 4 врсте салвета, јер и ове су биле БАШ лепе…
4. канапее, пице, тортиље, за децу која ће само грицнути мало и отрчати у игру…
5. аниматоре, кловнове, јер – неће ваљда неко с њима да се игра? Мама, тата, старији брат, или не дај Боже деца сама да се забаве?
6. ватромет – нова мода, а што да не и то? има се, може се…
7. капице, које ће скоро сви побацати и изгазити у рекордном року…
8. трубице, од којих и зидови добију упалу ушију…
9. фаце-паинтинг, илити осликавање лица деце…Ја стварно не знам како смо живели без тога до сад?..
10. поклончиће за свако дете-госта – као знак пажње и захвалности (читај: има се може се)…
11. рођендане у трајању од 3 сата, или 2, у екстремним случајевима, (читај: ајд` само да отаљам…)…
12. играонице по сваку цену – што је посебна прича, врло болна многим женама…
13. звање родитеља, који остају на рођендану уз своју децу, што аутоматски значи да је потребно обезбедити добру килажу роловане прасетине, купус-салате, пива и црног вина…
14. разне грицкалице (чипс, переце, штапиће, лизалице, бомбоне…) пре и после сланог дела и торте…
(ово морамо прошапутати, пошто се о томе само шапуће – 15. добар поклон, значи, ако може без: рамова за слике, керамичких шољица, распадајућих играчака…и осталих смрдећих ситница од Кинеза. Ако може: неки добар, фирмиран дукс, фирмиране патике, злато, па што да не и торта, еврићи, оригинал барбика, нешто из фенси радњи…значи- углавном оно што воле маме а не воле деца…)
16. да то буде датум који одговара што већем броју гостију – нема везе што је рођендан у јулу, слави се у септембру, када је цео разред ту…
17. звати целу групу вртића, или цео разред, без обзира што дете не воли све другаре или се не дружи баш са свима…
18. и тако у недоглед…будимо стрпљиви, сваким даном ничу нове идеје…за прославу рођендана на што луђи, што блесавији и скупљи начин…
Што једноставно када може компликовано?
Да бар сваки родитељ има фирму која продаје све ове наведене дрнде и услуге, још бих и разумела. Али овако, када се дижу кредити за прославу рођендана, не би ли Цица, Маца, Куца и Јеца о њему сутра причале на пијаци, на послу…Немам речи.
Гледам ја то стално, и ево како ВИДИМ све ове ставке:
1. Рођенданска торта не мора уопште ни да буде торта. Ако је украсите са ситницама, сликама које дете воли, то може бити и обичан колач. Њих не занима килажа и врста фондана, само детаљи који се односе на њихове омиљене ликове из бајки, цртаћа. Никако не бих да се замерим женама које живе од прављења торти, али врло је очигледно да је више од половине килаже торте отишло на фондан, тј. украсе који су преслатки, нездрави, и потпуно неукусни у односу на бисквите и филове.
Mоја плазма торта, једноставно, брзо, клинци одушевљени, укусно, шта фали?
Иако можда некоме изгледа, али прављење цвета, маце, у мом случају диносауруса, уопште није проблем. Деца то не гледају као ми: сваку ситницу, грешку, мора све бити савршено. Уосталом – за кога ви правите тај рођендан?
Деца нису перфекционисти, они знају да маштају 🙂
2. Када сам почела да славим деци рођендане, САМО једном сам се зезнула са овим соковима, и окренула нови, диван, једноставан лист у свом животу. Запамтите и размислите: само вода и лимунада. Закон заувек, а ако пробате, видећете да сам у праву. Пошто славимо рођусе у лето и јесен, за овај први лимунаду правим сама (врло просто и једноставно) а за овај други купим (јер она домаћа више не прија организму по нижим температурама). И то не много, без претеривања. После слатког (торте) се у мојој кући пије вода и ништа друго. Код мене се никада није десио ни један случај повраћања, боли стомак и сл.
Вода и лимунада – за здрав стомак детета 🙂
3. Ах, ти тањирићи…Проблем број 2, одмах након мира у свету. Па шта ако нема оних са диносаурусима? какве би ето ми сви волели…Али нема! Чак ни гусаре које смо поставили нико није једном речју прокоментарисао, него деца причају своју тему, причају…А торту сам им секла на обичне, беле…нико речи једне, деца једу, гледају у торте (шарено, просто, са малим дечјим детаљима), свима супер.
Деца извољевају само пред обиљем 🙂
4. Ах, те салвете…Ако може што дебље, што мекше, са том и том сликом, јао види ове! тако су слатке, ајд и ове, па да комбинујемо…И онда ви то све лепо искомбинујете (жеље и новчаник) и при купљењу тањирића схватите да се скоро нико од деце није ни примакао очаравајућим сликама, а камоли обрисао уста!? И шта ћемо онда: нити вратити у паковање, нити бацити…И ја сам се први пут тако занела, па онда месец дана све могуће шницле остављала да се цеде на дречаво розе медама, барбикама… Обичне, скромне, у боји да, али ако нема диносаурус, па није крај света! Да ли треба да напоменем да ћу и у наредних месец дана шницле цедити на рођенданским салветама… Обећање самој себи: сл.пут делим кухињске убрусе, и то само деци која су мусава.
Деца не обраћају пажњу на детаље који очаравају одрасле 🙂
5. Где нестадоше они дивни рођендани где се јео хлеб намазан маргарном, комад саламе и рендани сир преко? Скоро да је то и заштитни знак рођендана из прошлости: хлеб, салама и рендани сир. Данас: ово дете не једе ово, ово саламу, ово шампињоне, ово је алергично на ово…Ако имате среће – појешће мрвицу од гомиле коју сте спремили! Тек када деца мало порасту, једу више, али све до школског узраста је брљављење! Бацају тако људи хране и хране на сваком рођендану, не мислећи много о томе шта раде. Само и једино због жеље мојих младунаца, углавном је на менију пица, обична каприћоза са шампињонима и кечапом, исечена на мале комаде. Нема ништа друго! И знате шта? Сви једу! Нико ништа не одваја, не глупира се. Ако се некоме баш и не свиђа, дете из жеље да се не издваја или да не остане гладно, то ипак поједе! Вуци сити, ја срећна.
Друштво деци отвара апетит и пружа укус јелима какав немају никада, сем на рођендану 🙂
6. Ја никада нисам унајмила кловна или аниматора. Иако имам добрих пријатеља међу њима, иако сам то могла добити и бесплатно. Такође, увек нађем времена да осмислим пар игрица за децу, ако им буде досадно, а било је таквих ситуација, поготово када имате дете које није више мало а није ни велико…Толико има много игара које могу улепшати рођендан, треба само ископати идеју из главе, књиге, компјутера. Без имало или много пара, са обичним кућним стварима. Ако рођендан има аниматора, онда деца као роботи гледају у њега, очекују забаву само од њега и поступају према његовом упутству. Ту нема места машти и вољи детета, и оној њиховој „Еј, `ајде да се играмо овога…“ Ја не бих да обезвредним посао људима који то раде, али верујте, знам и причу друге стране, стране аниматора. Да ли су то васпитачице, разни забављачи…родитељи од НЈИХ очекују забаву. Није битно шта, како…Буде ту свега: ако тачка није „на нивоу“, нека деца ударају аниматоре, плачу, хоће кући…То се зна претворити у прави циркус!
Чак и оваква деца, навикла стално на више, више…изгубе се у гомили оних „обичних“ у нашој кући, јер би иначе била у мањини, одбачена. За добру журку у нашој кући потребно је – ништа што већ немамо: играчке и музика.
Пустите децу да се сама играју, она то знају 🙂
7. Ово не знам како да прокоментаришем а да не увредим родитеље који ово плаћају, јер ми се чини да је то најважније. Да се прича…Тотално непотребно. Деца у ватромету не виде толику помпу као одрасли, нити су заинтересовани да 5 минута држе своје главице ка горе и диве се. Пар прскалица за Нову годину је сасвим довољно.
Извор: Блог мог живота