Ono što u strahu od toga kako će ekrani uticati na našu decu zaboravljamo je: tehnologija sama po sebi nije zlo, već je mi takvom možemo učiniti.
Kada bismo samo istražili kako da tehnologiju dobro iskoristimo kada su deca u pitanju, umesto da je se plašimo, to bi moglo izgledati ovako:
- Nema slobodnog surfovanja po internetu, već se to dešava uvek pod nadzorom, vremenski i sadržajno ograničeno, provereno. To znači proučiti aplikacije na tržištu, prilagoditi edukativne sadržaje uzrastu deteta.
- Napraviti procenu detetovih sposobnosti, uočiti jake i slabe strane deteta. To možete učiniti sami, posmatranjem svog deteta i provlačenjem kroz razvojne skale, to jest proveriti da li i koliko vaše dete prati razvojne miljokaze i ček liste. Tako onda možete prilagoditi sadržaje koje će dete koristiti, šta će gledati, koje će igre igrati prema njegovim sposobnostima i interesovanjima.
Naravno, ukoliko želite uvek se možete obratiti stručnjaku, defektologu- oligofrenologu, ako imate dileme ili imate dete sa teškoćama u razvoju.
Postoje specijalno prilagođene aplikacije za decu, sa vizuelnim i senzornim efektima, koje mogu biti prikladne i korisne u svakom slučaju. Neke od tih aplikacija koje imaju našu preporuku su: „Sensory Learning, Toddler games, Montessori 123 Learning, Sorter Deluxe, My Emotions, Toddler Flashcards, Draw Stars, Drum Pad, Jezična Gradilica, Mala glaskalica, Pisalica, Slovarica, Daily Habits, Prskalice, Pamtilica, Memory and attention trainer, Komunikator, Ponašalica, Autism iHelp.“
Takođe vrlo korisna alatka može biti primena video-modelovanja. Šta je to video-modelovanje?
To je inovativna i efikasna tehnika učenja koja koristi video-zapise kako bi demonstrirala određene veštine ili ponašanja. Ona uključuje snimanje videa koji prikazuju željeno ponašanje ili veštine, zatim reprodukciju tog videa kako bi se dete naučilo i podstaklo da imitira željeno ponašanje. Ovakav pristup može biti posebno koristan u radu sa decom sa teškoćama u razvoju, jer im omogućava da vide konkretne primere koje izvode druga deca ili odrasli, što može olakšati njihovo razumevanje i usvajanje.
Vrste video-modelovanja
Ovom metodom koriste se video snimci koji mogu prikazivati:
– Drugu decu ili odrasle osobe koje izvode ciljana ponašanja (bazično video-modelovanje)
– Samu decu koja su snimljena u različitim situacijama (video samomodeling)
– Modelovanje sa tačke gledišta deteta (kako izvršiti zadatak)
– Video podsticanje (učenje koraka)
Kako video-modelovanje funkcioniše?
Proces video modelinga obuhvata nekoliko koraka:
1. Identifikacija veštine ili ponašanja koje treba naučiti: Ovo može biti bilo šta, od osnovnih socijalnih veština, kao što je pozdravljanje, do složenijih aktivnosti kao što je pranje zuba.
2. Kreiranje video-zapisa: Snimanje kratkog videa koji jasno pokazuje željeno ponašanje ili veštinu. Video treba da bude jednostavan i jasno strukturisan.
3. Gledanje video-zapisa: Dete gleda video nekoliko puta, što mu omogućava da se upozna sa ponašanjem ili veštinom koju treba da imitira.
4. Praktikovanje uz pomoć: Posle gledanja videa, dete pokušava da ponovi ponašanje uz podršku defektologa ili roditelja.
5. Ponavljanje i generalizacija: Redovno gledanje videa i praksa su ključni za učvršćivanje nove veštine.
6. Procena napretka. Redovno praćenje napretka deteta. Ukoliko dete ima poteškoće u usvajanju sadržaja videa, možda će biti potrebno prilagoditi ga ili ponoviti određene korake.
Video-modelovanje tako postaje snažna alatka koja može pomoći deci da nauče nove veštine, poboljšaju svoje socijalne sposobnosti, kao i da doprinesu razvoju njihove samostalnosti. Ova metoda je jednostavna za primenu i može doneti značajne rezultate, što je čini vrednom pokušaja.
Ukoliko tako koristimo ekrane, vreme provedeno na njima može biti ne samo lepo zajedničko iskustvo već i način saznavanja, učenja novih stvari.
Autor: Aleksandra Bokun, dipl. defektolog – oligofrenolog ABC dete