Људи постају глупљи. Можда звучи ружно, сурово, претерано, али то је, према науци – чињеница. Истраживања су прилично јасно показала да су нивои IQ почели драстично да опадају.
Иако сам ниво измерене интелигенције није баш стопостотан показатељ тога колико је неко паметан, јесте добра полазна тачка. Виши нивои IQ најчешће значе и виши ниво академског постигнућа, па чак и дуговечност. Уз то, занимљив је и податак да су нације које имају виши просечан квоцијент интелигенције уједно имају и бољи економски раст и виша научна постигнућа.
Ипак, деценије истраживања показале су озбиљан пад количника интелигенције, глобално. У студијама које су обухватиле више земаља, пад је примећен у Скандинавији, Великој Британији. Немачкој, Француској и Аустралији. Сигурно примећујете – у оним најразвијенијим, економски најјачим земљама.
Норвешки истраживачи анализирали су нивое интелигенције норвешких мушкараца рођених између 1962. и 1991. године и открили да је количник растао између 1962. и 1975. и то за укупно 3 процентна поена. Након 1975. почео је да опада, континуирано.
Постоји неколико теорија због чега је то тако, а једна од њих укључује имиграцију као разлог. У филму Идиократија, сугерише се да су породице са нижим количником интелигенције оне са већим бројем деце, чиме узрокују општи пад IQ.
„Али није истина да мање интелигентни људи имају већи број деце од интелигентних. Тај пад има неке везе са окружењем јер се виде разлике у истој породици, код деце рођене са већом разликом.“ рекао је Ole Rogeberg, један од аутора студије.
Интелигенција је наследна па су дуго истраживачи претпостављали да ће људи са вишим квоцијентом интелигенције имати паметнију децу. Поред тога, веровало се да људи ниже интелигенције имају више деце и тиме доприносе општем смањењу количника и тако с временом „заглупети“ нацију.
„Главно и најинтересантније откриће није само то да постоји пад IQ“ rekao je Rogeberg. „Најзанимљивија ствар је то што се разлика могла видети у истој породици.“
Неки криве факторе окружења, попут послова који захтевају мање умног рада и уређаја који нам не дозвољавају да се фокусирамо, па чак и размишљају уместо нас. Помиње се и храна која има све мање корисних нутријената. И иако би било лакше кад бисмо могли да нађемо једног „кривца“, велика је вероватноћа да је заправо склоп више различитих фактора допринео томе да су генерације све мање интелигентне.