Dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić godinama upozorava na to da škole ostaju bez nastavnika, a fakulteti bez novca. Predlagao je rešenja, stao uz studente kada su se pobunili.
Hemiju je upisao 1984. godine, i od tada je vezan za Studentski park.
“Šest fakulteta u našoj zgradi, i dva fakulteta preko puta, tako da smo svi vezani za Studentski park”, priča Goran Roglić, bivši dekan Hemijskog fakulteta, u emisiji “Da sam ja neko”.
Da se dobro slaže sa društvenjacima potvrđuje, kako podseća, činjenica da se osam dekana sa Studentskog trga, gde su bili predstavnici Filozofskog, Filološkog, i šest sa PMF, udružilo u pokušaju da poprave stvari u obrazovanju u Srbiji.
“To je počelo mnogo ranije nego što su počele blokade, nego što nam se dogodilo to što nam se dogodilo” podsetio je.
Dugo već upozorava da nećemo imati ko da nam uči decu, ni u osnovnim, ni u srednjim školama, a posebno ne na univerzitetu.
Ono što je takođe alarmantno, ocenjuje, to je da smo došli u situaciju da danas nastavnike niko ne poštuje.
“I to je odgovornost ne samo vlasti, to je odgovornost i društva. I onog momenta kada oni budu dobili nazad ono što zaslužuju, znači naše poštovanje i nas kao roditelja i celokupnog društva, to je prvi momenat koji će vratiti obrazovanje i njegovu funkciju”, zaključuje.
Od samog početka studentskih blokada, stao je uz studente.
“Naravno, moja obaveza kao dekana je bila da prihvatim njihov stav, iz tog razloga, jer sam imao zaista jasnu sliku da se velika većina naših studenata opredelila za to, i logično je da budem uz njih”, izričit je Roglić, kome je u oktobru istekao mandat dekana.
Dodaje da nije očekivao ono što se dogodilo kasnije, odnosno napade vlasti na studente i njihove profesore i da je to potrajalo toliko dugo.
Posebno mu je neshvatljivo da će u situaciji sa tolikim deficitom nastavnog kadra, nastavnici biti otpuštani po političkoj liniji, “odnosno po samovolji pojedinih direktora”, koji su imali podršku Ministarstva prosvete i vlasti u ovoj zemlji.
Ocenjuje da je “Ministarstvo prosvete uvek bilo ministarstvo za potkusurivanje”.
“I nijedna stranka koja osvoji vlast do sada nije pokazala želju da na čelo tog ministarstva stavi jakog čoveka koji ima viziju. Ja se nadam da ćemo posle ovih izbora promeniti taj stav i da će se prosvetom baviti neko kome je zaista cilj da popravi stvari u obrazovanju i da realno sagleda situaciju, kao što se nadam da će i ovi nastavnici koji su dobili otkaz biti vraćeni na posao”, poručio je.
BU pokazao izuzetno jedinstvo
Ponosan je što je deo Beogradskog univerziteta i navodi da je on u celoj ovoj situaciji pokazao izrazito jedinstvo, i to sa minimumom politike u svom radu.
U razgovorima sa predstavnicima vlade o izlasku iz krize, kaže da je najkooperativniji i najpristojniji bio premijer Đuro Macut.
“I mi jesmo uspeli na kraju da postignemo neke dogovore. Ono što je neprijatna situacija je što nas zaposlene na univerzitetu prozivaju da smo prekinuli blokade zbog plata. Ja odgovorno tvrdim da stav Hemijskog fakulteta nije imao veze sa platama, već je imao veze sa sudbinom, prvenstveno studenata, a potom i fakulteta”, naglašava.
Upravo je Hemijski fakultet bio na ivici egzistencije jer mu nije uplaćen ni dinar na ime materijalnih troškova.
Ukazuje i na to da su na Zapadu univerziteti drugačije organizovani.
“Oni imaju menadžere. I menadžerovo je da vodi računa o tim problemima. Kod nas, nažalost, to pada na teret dekana, i dekan mora da donosi odluke i kada pukne vodovodna cev, i kada krov prokišnjava, kao što je na Filološkom fakultetu, pa da odgovara za razbijene ploče ispred fakulteta, kao što je na Filozofskom”, navodi.
Ceo tekst: N1