За дугогодишњи проблем недостатка наставничког кадра у основним и средњим школама министар просвете Дејан Вук Станковић недавно је понудио решење. План је да се поједина наставничка занимања, попут професора математике, физике, хемије, географије и биологије, прогласе дефицитарним. Циљ је, како каже, да се кроз корекцију коефицијената и повећање зарада привуку и задрже квалитетни кадрови у просвети, пише НИН.
Овај предлог није нов – декани факултета који образују будуће наставнике већ годинама упозоравају на њихов хроничан недостатак и драматичан пад интересовања за ту професију у последњој деценији. Посебно су скретали пажњу на апсолутно одсуство државне стратегије у том погледу. Сличну бојазан академска заједница изражава и сада.
Ситуација у појединим срединама је, иначе, у тој мери алармантна да су школе принуђене да ангажују наставнике без адекватне стручне спреме или педагошких компетенција, само да би обезбедиле одржавање наставе. Да је неопходно решити овај проблем указује и недавни предлог да се пензионисаним наставницима омогући повратак у учионице, који је потекао од Уније синдиката просветних радника Србије.
С тим у вези, још 2023. представљен је документ „Платформа Универзитета у Београду (УБ) за унапређење статуса наставничких студијских програма на УБ и очување образовног система у Србији“. Документ је сачинила радна група састављена од декана који школују наставнике предмета за које недостаје кадар. Они су, наиме, констатовали драматичан пад квалитета наставног кадра у нашој земљи, да је наставницима одузето достојанство и да су им плате ниске, чиме се „индиректно сигнализира да се овај позив не налази међу приоритетима државе“.
Као први корак ка решавању кризе образовног система у Србији предлагали су прецизно и темељно утврђивање комплетног стања и статуса наставног кадра у Србији. Међу предлозима је, између осталих, било и побољшање финансијског положаја наставника и професора, односно проглашавање појединих наставничких занимања дефицитарним. Но, саговорници НИН-а изражавају сумњу у дугорочну ефикасност ове мере, уколико буде донесена самостално. Јер, истичу да је све мање оних који желе да раде у просвети и у њој остану, а разлог томе није само плата, већ и лоши услови рада. Најављена мера би, оцењују, евентуално могла привремено да спречи одлив наставника из система.
„У новембру је групација природно-математичких наука имала састанак са председником Владе и министром Станковићем. Тада нам је обећано да ће бити одржан састанак на коме би се разговарало о овој платформи, али до њега никада није дошло. Сматрамо да таква мера јесте искорак. Али, о њој се говори свега месеца дана пред упис, без конкретних корака и анализе“, каже за НИН декан Хемијског факултета Горан Роглић.
Упитан да ли је Министарство просвете контактирало некога од декана који су учествовали у изради Платформе УБ, Роглић одговара да „колико је упознат није“.
„Потребно је било укључити универзитет и његове представнике. Ако смо ми предали платформу 2023. и поново је проследили министру након тог састанка, мислим да је вредело бар поразговарати са нама“, закључује Роглић за НИН.
Цео текст: НИН