Glavna tema na društvenim mrežama poslednjih dana su dela Desanke Maksimović. I oni koji možda nikad nisu pročitali nijednu zbirku njenih pesama sada su zgroženi odlukom komisije (u kojoj sede predstavnici Društva za srpski jezik i književnost i metodičari sa Filološkog fakulteta) da se zbirka njenih pesama “Tražim pomilovanje” izbaci iz programa za četvrti razred gimnazije.
Ova zbirka ipak će se obrađivati u prvom razredu gimnazije, a većina onih koji su se pobunili zapravo ne zna da se dela ove velike, verovatno najveće srpske pesnikinje obrađuju kroz čitavu osnovnu školu i da ona apsolutno nije “izbačena”. Ipak, ne možemo da se ne zapitamo, ako se jedna književnica poput Desanke Maksimović obrađuje kroz čitavu osnovnu školu, i ako i danas imamo savremene pisce i pesnike koji jednog dana treba da pronađu svoje mesto u lektirama i čitankama, koliko će obimno biti to gradivo za koje se već žalimo da bi trebalo rasteretiti?
Dnevni list Danas razgovarao je sa koordinatorom komisije koja je radila predlog programa srpskog jezika i književnosti za gimnazije Dejanom Milijić Subić. Ona je rekla da program nije promenjen od 1993. godine, a u međuvremenu su značajno modernizovani sadržaji za osnovnu školu.
– Gimnazijski program treba da bude logički sled nečega što su učenici naučili u osnovnoj školi. Delo Desanke Maksimović prisutno je, s razlogom, u svakom razredu osnovne škole. Ne želeći da marginalizujemo delo voljene srpske pesnikinje, morali smo da uzmemo u obzir određeni broj časova koji je namenjen obradi književnog dela (na društveno-jezičkom smeru, koji ima najveći fond časova, taj broj je 100), kao i savremeni koncept nastave koji počiva na problemskom pristupu i vrednovanju, te da broj dela koje ćemo uvrstiti u program „upriličimo“ zahtevima i ostavimo dovoljno vremena za obradu – ukazuje Milijić Subić.
Ona napominje i da u dosadašnjem programu nije bilo mesta za pesnika Ivana V. Lalića, kao ni za značajan ciklus Stevana Raičkovića „Zapisi o crnom Vladimiru“. Nije bilo mesta ni za velikog Borislava Pekića, a ta „nepravda“ ispravljena je predlogom novog programa, kaže naša sagovornica.
– S obzirom na to da se u četvrtom razredu obrađuju kanonska dela srpske i svetske književnosti (Šekspirov „Hamlet“, Geteov „Faust“, Dostojevski, Kami, Beket, Bulgakov, Andrić, Selimović, Ćosić, Pavić, Kiš), bili smo prinuđeni da ponešto iz programa odstranimo. Uzeli smo u obzir činjenicu da je Desanka Maksimović veoma prisutna u osnovnoj školi. Nakon reagovanja Zadužbine „“Desanka Maksimović“ predložili smo da se zbirka „Tražim pomilovanje“ obradi u prvom razredu gimnazije u okviru teme „Dijalog književnih epoha“ u kontekstu – kako bi učenici mogli da shvate kako to književna dela (i ne samo književna dela) iz dalekih epoha mogu uticati na savremene tokove. Naravno, uvek je moguće ostaviti sva propisana dela iz prošlih programa i ići „linijom manjeg otpora“, to ne bi izazvalo nikakva komešanja u javnosti. Ali, takav „program“ ne bi imao smisla jer ni učenici ni nastavnici ne bi stigli da obrade sva dela, ni informativno, a kamoli na valjan način – rekla je za “Danas” Milijić Subić.
Ona naglašava da su u komisiji koja je radila predlog programa bili, između ostalog, predstavnici Društva za srpski jezik i književnost i metodičari sa Filološkog fakulteta, kao i da je se o njemu izjasnio Nacionalni prosvetni savet.
Spisak dela koja se obrađuju u osnovnoj školi
Prvi razred – Prvak; Hvalisavi zečevi/U gostima/Livadsko zvonce
Drugi razred – školska lektira: Bajka o labudu. Domaća lektira: Ako je verovati mojoj baki, Prsten na morskom dnu, Bajka o trešnji, Slikarka zima, Kako su pužu ukrali kuću, Tri patuljka, Čika-Mraz, Božić-batini crteži, Trave govore bakinim glasom, Oraščići-palčići, Kći vilinog konjica (tri bajke po izboru učenika)
Treći razred – “Vožnja”
Četvrti razred – “Srebrne plesačice”
Peti razred – “Gračanica”
Šesti razred – “Krvava bajka”
Sedmi razred – “Prolećna pesma“/ “Opomena”