На које све начине новорођенчићи комуницирају док не проговоре. Сисање у „празно” не значи да је гладна, већ тако себи изазива осећај пријатности
ЧИМ се роде, бебе покушавају да комуницирају. Плач, поглед, бес, најчешћи су сигнали које шаљу родитељима. Иако је овај вид гестикулација углавном јасан, родитељима је често неразумљив. Обично их збуњује врста плача, израз лица, неухватљив поглед или неки други вид невербалне комуникације, којом се бебе служе све док не проговоре.
– Већина људи нема проблем да протумачи сигнале невербалне комуникације одраслих особа, али је за бебе потребна додатна вештина. Чак и тамо где су реакције више него јасне, као у случају осмехивања. Осмех увек и недвосмислено указује на добро осећање оног кога упућује. Међутим, то није случај код новорођенчади од неколико недеља која „блажени осмех“ показују најчешће у сну. Овакав осмех није повезан са нечим што бебе доживљавају, већ је то несвесни покрет мишића око усана. Прави осмех могуће је видети тек од шесте недеље и другог месеца, када људски лик уђе у бебин видокруг. Овај социјални осмех представља незабораван тренутак за родитеље. Обично се дешава када се родитељи надвију над колица или креветац. Ово је први прави поклон за маму и тату, али и веома важан показатељ да се беба правилно развија. Кашњење или изостајање осмехивања у овом периоду, понекад може да буде знак извесних развојних тешкоћа – објашњава Мајда Марић, дечији психолог.
Шта је још карактеристично за баш мале бебе?
– Такозвано сисање „у празно“. Оне често праве покрете устима и језиком имитирајући сисање. Ова појава се обично дешава пред храњење, али није реткост да бебе то раде и после оброка или у сну, због чега родитељи мисле да је стално гладна. А у ствари, ради се о нечем посве другом. Беба врло брзо научи да јој храњење не изазива само осећај ситости, већ и пријатности. Она ту пријатност жели да изазове и независно од узимања оброка, па имитираним покрета сисања обезбеђује добар осећај и у „слободном времену”.
Зашто бебе држе шаку у устима?
– Већ до трећег месеца откривају своју шаку, па се често може видети да је скоро целу држе у устима или сисају само прсте. Ова манифестација обично упућује да је беба гладна. Ипак, да бисмо били у потпуности сигурни да је у питању глад, треба да се испоље још неке реакције незадовољства, као што је кењкавост, бацакање ножицама, плачан или намрштен израз лица. Ако свега тога нема, сисање шаке представља реакцију којом се беба сама умирује, понекад успављује или најављује ницање зубића.
ТРАГАЈУЋИ за новим искуствима, беба полако откривају делове свога тела. У почетку је највише фасцинирају чулни делови главе. Па тако није неуобичајено видети је како се хвата за уво или прсте гура у уши. Не треба бринути уколико је мирна док то ради, али ако прави болне гримасе и плаче, најчешће се ради о упали ушију, па је треба одвести педијатру. Слично се понашају и са очима. Понекад ручицама скривају једно или оба ока, позивајући вас тако на игру. Трљање очију често је знак умора, али ако су реакције учестале, бебу одведите очном лекару – саветује наша саговорница.На који начин негодују?– Јак плач уз одупирање ножицама о подлогу представља јасан знак да на нешто беба негодује. Ако су отклоњени уобичајени узроци оваквог понашања, као што је глад, жеђ, поспаност, мокре пелене, онда она вероватно жели нешто друго. Обично је промена бебиног положаја окретањем потрбушке, ако је до тада била на леђима, сасвим довољна. Уколико снажно плаче и савија ножице према стомаку, готово је сигурно да има грчеве или проблем са столицом, због чега у том делу осећа бол. То се може лако проверити. Ако пробате нежним покретима да беби исправите ножицу, а плач се појачава, значи да су наведени симптоми присутни и треба их што пре отклонити.
Шта говоре бебине очи?
– До шестог месеца беба би требало да развије способност успостављања директног контакта очима са другом особом. То се најчешће примећује током храњења и пресвлачења када су мајка или отац са дететом интензивно упућени једно на друго. Уколико ова реакција у наведеном периоду изостане, потражите помоћ педијатра, ради благовременог прегледа и евентуалних корака који треба да се предузму.
Да ли поглед још нешто показује?
– Понекад се дешава да беба избегава поглед и окреће главу на страну када неко жели да јој приђе. Родитеље ово посебно погађа јер мисле да им беба шаље поруку да не жели контакт са њима. Међутим, најчешћи разлог оваквог понашања је да јој је нешто друго привукло пажњу или да не жели да јој се улази у лични простор. Заправо, правила комуникације која важе у пословном свету, где није учтиво уносити се другој особи у лице, могу да се примене и са бебом. Овог правила посебно треба да се придржавају гости који долазе у кућу. У нашој култури влада обичај да се бебама и малој деци прилази нагло, често уз штипање образа. Овакве изливе нежности бебе не подносе, па се често бране окретањем главе, избегавањем погледа, а понекад и плачом.
Испољавају ли још нешто у односу на непознате?
– Бебе у различитим периодима развоја испољавају различите облике понашања у односу на непознате или недовољно познате особе. Родитељи се најчешће изненаде када примете да њихова беба, која је до јуче хтела код свакога, сада одједном вришти и не одваја се од њих. Обично од седмог до деветог месеца бебе испољавају изненадни страх, и неће у наручје код људи са којима немају чешћи контакт. Мада је ово непријатан догађај за све присутне, по својој суштини представља важан податак да беба напредује у добром правцу. Заправо, беба у овом узрасту почиње да прави разлику између блиских и страних особа, настојећи што више да буде у близини ближњих, јер јој уливају сигурност и заштиту. Оваква бебина приврженост истовремено показује да су маме и тате у њеном досадашњем животу урадиле праве ствари. Родитељ је успео да се издвоји као значајна фигура, различита од свих других. Одсуство реакције привржености родитељима, присутно је код бебе о којој је превише особа бринуло па ни једна не може посебно да се издвоји. Понекад то може бити и знак да се родитељ недовољно емотивно укључује у контакт са својим дететом, иако технички добро брине о њему.
ГУКАЊЕ
ПРВЕ почетке вербалне комуникације које имају карактеристике гукања, беба почиње да изражава око осмог месеца. Гукањем се удвајају гласови, а онда долазе прве речи, које у почетку не означавају конкретан појам. У том смислу реч „мама“ може бити упућена мами, али и тати и баки… Тек око првог рођендана већина има способност да именује неколико појмова, везаних за конкретан објекат. Од тада па надаље, бебин вокабулар се нагло обогаћује. Оно што још не умеју да изговоре надомешћују показним гестовима или одрасле воде до предмета који желе да добију. Управо на тај начин маме и тате имају све више могућности да их правилно разумеју и задовоље њихове потребе – образлаже Мајда Марић.
– Већина људи нема проблем да протумачи сигнале невербалне комуникације одраслих особа, али је за бебе потребна додатна вештина. Чак и тамо где су реакције више него јасне, као у случају осмехивања. Осмех увек и недвосмислено указује на добро осећање оног кога упућује. Међутим, то није случај код новорођенчади од неколико недеља која „блажени осмех“ показују најчешће у сну. Овакав осмех није повезан са нечим што бебе доживљавају, већ је то несвесни покрет мишића око усана. Прави осмех могуће је видети тек од шесте недеље и другог месеца, када људски лик уђе у бебин видокруг. Овај социјални осмех представља незабораван тренутак за родитеље. Обично се дешава када се родитељи надвију над колица или креветац. Ово је први прави поклон за маму и тату, али и веома важан показатељ да се беба правилно развија. Кашњење или изостајање осмехивања у овом периоду, понекад може да буде знак извесних развојних тешкоћа – објашњава Мајда Марић, дечији психолог.
Шта је још карактеристично за баш мале бебе?
– Такозвано сисање „у празно“. Оне често праве покрете устима и језиком имитирајући сисање. Ова појава се обично дешава пред храњење, али није реткост да бебе то раде и после оброка или у сну, због чега родитељи мисле да је стално гладна. А у ствари, ради се о нечем посве другом. Беба врло брзо научи да јој храњење не изазива само осећај ситости, већ и пријатности. Она ту пријатност жели да изазове и независно од узимања оброка, па имитираним покрета сисања обезбеђује добар осећај и у „слободном времену”.
Зашто бебе држе шаку у устима?
– Већ до трећег месеца откривају своју шаку, па се често може видети да је скоро целу држе у устима или сисају само прсте. Ова манифестација обично упућује да је беба гладна. Ипак, да бисмо били у потпуности сигурни да је у питању глад, треба да се испоље још неке реакције незадовољства, као што је кењкавост, бацакање ножицама, плачан или намрштен израз лица. Ако свега тога нема, сисање шаке представља реакцију којом се беба сама умирује, понекад успављује или најављује ницање зубића.
ТРАГАЈУЋИ за новим искуствима, беба полако откривају делове свога тела. У почетку је највише фасцинирају чулни делови главе. Па тако није неуобичајено видети је како се хвата за уво или прсте гура у уши. Не треба бринути уколико је мирна док то ради, али ако прави болне гримасе и плаче, најчешће се ради о упали ушију, па је треба одвести педијатру. Слично се понашају и са очима. Понекад ручицама скривају једно или оба ока, позивајући вас тако на игру. Трљање очију често је знак умора, али ако су реакције учестале, бебу одведите очном лекару – саветује наша саговорница.На који начин негодују?– Јак плач уз одупирање ножицама о подлогу представља јасан знак да на нешто беба негодује. Ако су отклоњени уобичајени узроци оваквог понашања, као што је глад, жеђ, поспаност, мокре пелене, онда она вероватно жели нешто друго. Обично је промена бебиног положаја окретањем потрбушке, ако је до тада била на леђима, сасвим довољна. Уколико снажно плаче и савија ножице према стомаку, готово је сигурно да има грчеве или проблем са столицом, због чега у том делу осећа бол. То се може лако проверити. Ако пробате нежним покретима да беби исправите ножицу, а плач се појачава, значи да су наведени симптоми присутни и треба их што пре отклонити.
Шта говоре бебине очи?
– До шестог месеца беба би требало да развије способност успостављања директног контакта очима са другом особом. То се најчешће примећује током храњења и пресвлачења када су мајка или отац са дететом интензивно упућени једно на друго. Уколико ова реакција у наведеном периоду изостане, потражите помоћ педијатра, ради благовременог прегледа и евентуалних корака који треба да се предузму.
Да ли поглед још нешто показује?
– Понекад се дешава да беба избегава поглед и окреће главу на страну када неко жели да јој приђе. Родитеље ово посебно погађа јер мисле да им беба шаље поруку да не жели контакт са њима. Међутим, најчешћи разлог оваквог понашања је да јој је нешто друго привукло пажњу или да не жели да јој се улази у лични простор. Заправо, правила комуникације која важе у пословном свету, где није учтиво уносити се другој особи у лице, могу да се примене и са бебом. Овог правила посебно треба да се придржавају гости који долазе у кућу. У нашој култури влада обичај да се бебама и малој деци прилази нагло, често уз штипање образа. Овакве изливе нежности бебе не подносе, па се често бране окретањем главе, избегавањем погледа, а понекад и плачом.
Испољавају ли још нешто у односу на непознате?
– Бебе у различитим периодима развоја испољавају различите облике понашања у односу на непознате или недовољно познате особе. Родитељи се најчешће изненаде када примете да њихова беба, која је до јуче хтела код свакога, сада одједном вришти и не одваја се од њих. Обично од седмог до деветог месеца бебе испољавају изненадни страх, и неће у наручје код људи са којима немају чешћи контакт. Мада је ово непријатан догађај за све присутне, по својој суштини представља важан податак да беба напредује у добром правцу. Заправо, беба у овом узрасту почиње да прави разлику између блиских и страних особа, настојећи што више да буде у близини ближњих, јер јој уливају сигурност и заштиту. Оваква бебина приврженост истовремено показује да су маме и тате у њеном досадашњем животу урадиле праве ствари. Родитељ је успео да се издвоји као значајна фигура, различита од свих других. Одсуство реакције привржености родитељима, присутно је код бебе о којој је превише особа бринуло па ни једна не може посебно да се издвоји. Понекад то може бити и знак да се родитељ недовољно емотивно укључује у контакт са својим дететом, иако технички добро брине о њему.
ГУКАЊЕ
ПРВЕ почетке вербалне комуникације које имају карактеристике гукања, беба почиње да изражава око осмог месеца. Гукањем се удвајају гласови, а онда долазе прве речи, које у почетку не означавају конкретан појам. У том смислу реч „мама“ може бити упућена мами, али и тати и баки… Тек око првог рођендана већина има способност да именује неколико појмова, везаних за конкретан објекат. Од тада па надаље, бебин вокабулар се нагло обогаћује. Оно што још не умеју да изговоре надомешћују показним гестовима или одрасле воде до предмета који желе да добију. Управо на тај начин маме и тате имају све више могућности да их правилно разумеју и задовоље њихове потребе – образлаже Мајда Марић.
Извор: novosti.rs