Мајка девојчице са церебралном парализом из села Рибеш код Кнића, свакодневно води своју ћерку, која је у инвалидским колицима, до школе. И то пешице. Од почетка ове школске године остали су без организованог превоза и од тада безуспешно покушава да од општине да добије помоћ.
Сваког дана ова мајка пређе скоро шест километара пешице, гурајући своју ћерку у колицима до школе и назад до куће.
“Превише је тешко… Ем због превоза и вожње, ем због њеног учења… Превише је тешко”, наводи за Н1 Цвета Словић, мајка девојчице.
Деветогодишња девојчица која има церебралну парализу од рођења, сада је трећи разред.
Школа у Книћу, коју похађа, изашла је у сусрет прва два разреда, али од ове године за Теодору више превоза нема. А систем на молбе мајке не реагује.
„Да долази по Теодору кући, да је вози у школу у пола осам ујутру и да је врати у 12.15 из школе. Само сам то тражила. Од куће до школе и од школе до куће. То је шест минута ујутру и шест минута поподне. Е, то је дванаест минута свега“, додаје мајка.
Ишла је и у Центар за социјални рад, али и они су је, каже, упутили на Општину од које одговор никако не добија, иако је тражила разговор са председником.
Супруг ради у фабрици у Крагујевцу и само када је друга смена, може да вози ујутру своју ћерку до школе.
Комшије и пријатељи понекад прискоче у помоћ, али то није трајно решење.
Ни од председника Општине, ни од директорке Центра за социјални рад у Книћу, на питања Н1 о овом случају, одговор није стигао.
Док општина не нађе решење и можда ангажује једно службено возило, како би помогла породици Словић, ова мајка мораће да пешачи и даље, како би њена ћерка редовно ишла у школу. А тек стижу хладни и кишовити дани.
Извор: Н1