Na nedavno održanom Frankfurtskom sajmu knjiga, najprestižnijoj manifestaciji ovog tipa u svetu, svojim izdanjima prvi put predstavila se i domaća izdavačka kuća „Vulkan izdavaštvo“ i tom prilikom postigla veliki uspeh. Njihov udžbenik za predmet Digitalni svet osvojio je zlatnu medalju i poneo titulu Najboljeg udžbenika u Evropi, u kategoriji za prvi razred.
Osvojiti ovakvu nagradu samo po sebi je veliko priznanje, ali ako se setimo i toga da je Digitalni svet u našim školama potpuno nov predmet za koji ranije nismo imali udžbenik, taj uspeh postaje još veći.
Autorski tandem koji stoji iza ovog udžbenika čine doktorka metodike nastave Gordana Rackov, istovremeno i učiteljica, i profesor informatike Arpad Pastor. Verovatno upravo zahvaljujući znanju i iskustvu koje imaju – jedno od njih u izučavanju i predavanju samog predmeta, a drugo u radu sa najmlađim đacima, Digitalni svet za prvi razred u izdanju „Vulkan izdavaštva – Vulkan znanja“ izdvojio se od ostalih udžbenika iz iste kategorije i poneo titulu najboljeg.
O tome kako su udžbenik kreirali, šta su imali na umu, kao i kakve su specifičnosti samog predmeta, razgovaramo sa autorima, Arpadom Pastorom i Gordanom Rackov.
Kako se rodila ideja da zajedno napišete udžbenik za predmet za koji do sada nije bilo materijala?
GR: Prva saradnja sa „Vulkan znanjem“ bila je u radu na digitalnim udžbenicima i recenzijama za pojedine udžbenike ove kuće. Pre pisanja udžbenika bili smo njihovi korisnici par godina. Kada je izašao novi program nastave i učenja za Digitalni svet kontaktirali su nas za probne lekcije. Njima su se svidele i započeli smo sa intenzivnim radom na pisanju udžbenika. S obzirom da smo koristili udžbenike „Vulkan znanja“ bilo je lepo upustiti se u pisanje udžbenika i to za jedan potpuno nov predmet u osnovnoj školi.
Kolega Arpad i ja smo već radili zajedno neke projekte u školi tako da smo sa oduševljenjem prihvatili ponudu za saradnju. Ja sam stekla bogato metodičko iskustvo na doktorskim studijama i u radu sa učenicima nižeg školskog uzrasta, a Arpad je vrstan informatičar i programer. U radu na udžbeniku pomoć smo dobijali i od naše urednice Milice Cvetinović.
Koliko je taj posao bio izazovan?
GR: Digitalni svet je nov nastavni predmet za koji ranije nije postojao napisan udžbenik. Predmet je obavezan i trebalo je napisati ozbiljan udžbenik primeren prvacima. Bilo je teško početi od nule, ali druge strane, to je bila olakšavajuća okolnost, jer nam je data sloboda u kreiranju udžbenika koji će biti tako koncipiran da bude interesantan i primamljiv učenicima, a inspirativan nastavnicima.
Gledali smo da olakšamo njegovu upotrebu učiteljima – obezbedili smo rešenja koja se nalaze u priručnicima, video-uputstva za rad na računarima i dodatne nastavne materijale.
Paralelno smo radili i digitalni udžbenik u kom edukativni sadržaji dopunjuju štampani udžbenik i omogućavaju učenicima da uče kroz igru i zabavu i navode ih da budu kreativni. Digitalni udžbenik sadrži 3D animacije, video i audio-zapise, interaktivne testove, obrazovne alate i igre za razvoj različitih kognitivnih veština.
Šta su ciljevi koje ste sebi postavili kada je reč o udžbeniku, šta bi on trebalo da pruži učiteljima, a šta deci?
GR: Imperativ nam je bio da udžbenik može da se koristi u različitim situacijama i različito opremljenim učionicama, da ga koriste učitelji različitog predznanja, a da učenicima omogućava samostalan rad ili uz pomoć roditelja ili staratelja. To je omogućila odlična navigacija u udžbeniku, jasna (vizuelno zasnovana) uputstva kako da ga koristite i atraktivan pristup u obradi tema.
Vodili smo računa da sadržaji budu u skladu sa uzrastom, zatim da koristimo adekvatne primere, ali i da udžbenik sadrži dovoljan broj vežbi i odgovarajući tip zadataka.
Učenje je organizovano kroz igru i zabavu, tako da se u udžbeniku mogu naći različite ilustracije, stripovi, rebusi, slagalice, logički zadaci. Upravo to su članovi međunarodnog žirija istakli u oceni Digitalnog sveta: dobro struktuiran sadržaj, obuhvaćene važne teme vezane za bezbednost na internetu, zaštitu životne sredine, svakodnevno digitalno okruženje i razvoj algoritamskog načina razmišljanja, mnogo mogućnosti za individualna istraživanja koja uključuju članove porodice, što stvara priliku za diskusiju o digitalnim temama u porodici.
Da li verujete da digitalnu pismenost treba negovati već u ranom uzrastu?
AP: Deca u ranom uzrastu se intuitivno jako dobro snalaze na digitalnim uređajima, nemaju strah od nepoznatog kao odrasli. Oni uglavnom uređaje koriste za zabavu, gledanje videa sa Youtube-a, igranje igrica i koriste ga za komunikaciju. Međutim, u školi je potreban je predmet kroz koji mogu da saznaju kako se uređaji pravilno koriste. Pozdravljam odluku Ministarstva da od prvog razreda uvede informatiku kako bi se u ranom uzrastu pravilno digitalno opismenili. Važno je da se učenici obuče za rad na računaru i korišćenje raznih programa kako bi videli čemu još služi računar, pored onog za šta ga oni koriste. Cilj ovog predmeta jeste da svaki učenik koji prođe kroz osnovnu školu bude digitalno pismen i osposobljen za rad na računaru kako bi bio konkurentan za svako moguće zanimanje. Koje god zanimanje da izaberu kasnije u životu, jedno je sigurno, moraju biti digitalno pismeni kako bi odgovorili svim izazovima kojima će biti izloženi u savremenom dinamičnom radnom okruženju.
Učiteljima je takođe ovaj predmet nov. Šta biste im savetovali? Na koji način da ga đacima približe i kako da ih najbolje usmere kada je reč o korišćenju digitalnih uređaja?
AP: U toku pisanja udžbenika pored smernica koje smo imali u vidu ishoda iz programa nastave i učenja, vodili smo računa kako sve to da objasnimo učenicima prvog razreda i olakšamo učiteljima. Kada smo određivali koncepciju udžbenika, vodila nas je misao da napišemo udžbenik koji bismo mi, kao učitelji voleli da koristimo u radu sa učenicima. Udžbenik smo prilagodili učenicima prvog razreda, zadaci su razumljivi njihovom uzrastu, interesantni, zabavni, a u isto vreme smo vodili računa da ne uletimo u zamku i da napravimo slikovnicu. Lekcije udžbenika sadrže dovoljno materijala za realizaciju svakog časa, kako na samom času, tako i kroz domaće zadatke kod kuće. Kao što smo rekli ranije, udžbenik prati i njegova digitalna verzija koja sadrži veliki broj dodatnih multimedijalnih materijala i interaktivne testove sa pitanjima koji su drugačiji od onih u štampanom izdanu. Svaki čas koji može da se realizuje na računaru obrađen je pomoću dodatnog video-uputstva. Ovim smo maksimalno želeli da pomognemo učiteljima da što lakše realizuju nastavu predmeta pomoću naših udžbenika i dodatnih materijala koji prate udžbenik.
Konačno, u medijima i javnosti često se govori o tome da je deci ekrana dovoljno i kod kuće, ali mnogo manje o tome da bi ih trebalo edukovati kako da koriste internet i tehnologiju uopšte. Da li je i to bio jedan od ciljeva ovog udžbenika?
AP: Naravno, cilj je bio da nauče pravilno korišćenje računara kao i svih digitalnih uređaja. Isto tako je važno da imaju meru pri upotrebi digitalnih uređaja i da često prave pauze u radu. Mora se voditi računa o bezbednosti prilikom korišćenja interneta, pregleda raznih video priloga koji su im na dohvat ruke, pogotovo u tom uzrastu, kada su jako osetljivi. Sve smo to objasnili u udžbeniku, naglašavajući da kad god vide nepoželjan sadržaj treba da se obrate svojim roditeljima/starateljima, učitelju/učiteljici ili nekoj drugoj odrasloj osobi od poverenja. U udžbeniku naglašavamo, da se obrate Nacionalnom kontakt centru za bezbednost dece na internetu koji pruža zaštitu u slučaju opasnosti.
U Digitalnom svetu za prvi razred naglasak je bio na upoznavanju učenika sa pravilnim rukovanjem i na pravilnoj upotrebi svih digitalnih uređaja. Takođe učenici se upoznaju sa osnovama programiranja – šta je to algoritam.
Mi smo već nastavili saradnju sa „Vulkan znanjem“ i napisali smo udžbenik za drugi razred koji se od ove školske godine koristi u školama. U njemu se polako proširuje znanje, pa učenici uče kako da naprave animaciju, kako da crtaju u Paint-u, kako da programiraju u Skreču.