Ера дигитализације поставила је нове захтеве пред издаваче, а онлајн настава показала је да су највећи издавачи уџбеника у Србији спремни да тим захтевима изађу у сусрет.
Креативни центар једна је од првих издавачких кућа која је своје дигиталне уџбенике и наставне материјале ставила на располагање свима, бесплатно, а поред подршке школарцима и наставницима, креирали су и блог посвећен васпитачима и родитељима на чијим су се страницама могли наћи предлози занимљивих активности и идеје како да у периоду карантина проведу квалитетно време са децом.
О тржишту уџбеника, онлајн настави, реформама образовања и другим значајним темама за наш портал говори Славица Марковић, главни уредник за уџбенике у Креативном центру и један од оснивача ове издавачке куће.
Креативни центар прославио је прошле године 30 година свог постојања. Иза вас су хиљаде књига које су деци у Србији (и шире) обележиле детињство. Од пре 16 година, постали сте препознатљиви и по уџбеницима који су илустровани са посебном пажњом и писани тако да прате план и програм, а ли и да буду интересантни и примамљиви за читање и учење. Колико је то заправо тежак задатак?
– Образовно издаваштво је нешто са чим смо почели – већ наше прве сликовнице Жапче биле су намењене развијању дечје креативности, па је улазак у свет уџбеника за нас био природан процес и велики изазов. Знали смо да је уџбеницима, који нису мењани деценијама, потребна модернизација. Идеја је била да направимо методички иновативне и добро дизајниране књиге, које ће одговорити изазовима времена. Наши први уџбеници креирани су с великим ентузијазмом и амбицијама, и то је донело признања – до сада смо награђени са чак 7 награда за најбољи европски уџбеник, (BESA – Best European Schoolbook Award; BELMA – Best European Learning Material Award), чиме су потврђени њихов врхунски квалитет и то да су стварани по европским стандардима, чиме се веома поносимо.
Рад на уџбеницима је сложен и укључује велики број стручњака различитих профила, па је у том смислу још захтевнији од рада на књигама из опште продукције. Стога почетак није био нимало лак, јер код нас нема развијене културе научнопопуларног писања, неопходне за добре уџбенике. Такође, рад на уџбеницима је вишегодишњи процес који тражи стално усавршавање и праћење свега новог што се у свету дешава на том пољу. Током времена постепено смо стварали тимове аутора, уредника, дизајнера и других стручњака за све аспекте штампаног и дигиталног образовног издаваштва и данас је стварање уџбеника у том смислу лакше.
Наставник не треба да буде неко ко само сервира градиво, већ неко ко ослушкује ђаке, разуме њихову позицију, успоставља везу између градива и свакодневног искуства деце, неко ко настоји да пробуди радозналост ученика у односу на свет који их окружује, да пробуди жељу за новим знањима.
Шта сматрате да чини један добар уџбеник?
– У нашој земљи, нажалост, не постоји валоризација уџбеника након оне основне – њиховог званичног одобравања. По томе би се рекло да су сви уџбеници на тржишту исти. То, наравно, није тачно.
Ако пођемо од критеријума жирија за награду Најбољи европски уџбеник, најважнији за процену уџбеника јесу његова оријентација на ученика (ученику треба да буду сасвим јасни природа и циљ онога што учи), лакоћа коришћења уџбеника (прегледна и логична структура, повратна информација о напретку итд.), методичка и научна ваљаност, дизајн који повећава мотивисаност ученика, флексибилност (прилагођеност ученицима с различитим предзнањима и стиловима рада), повезаност са садржајима из других предмета и из живота, подстицање личног развоја ученика, као и интеркултуралност и развој друштвених вештина ученика.
Уџбеник се мора обраћати савременом детету – аутори морају имати свест о свом кориснику и његовим потребама, а оне се мењају са сваком новом генерацијом. Садржај уџбеника зато мора бити занимљив, модеран и прилагођен дететовом узрасту.
Истакла бих још и подстицање дијалога између наставника и деце, што је такође нешто по чему се модеран уџбеник разликује од традиционалног. Наставник не треба да буде неко ко само сервира градиво, већ неко ко ослушкује ђаке, разуме њихову позицију, успоставља везу између градива и свакодневног искуства деце, неко ко настоји да пробуди радозналост ученика у односу на свет који их окружује, да пробуди жељу за новим знањима. Трудили смо се да наши уџбеници упуте наставника и децу на такав дијалог. За резултат образовног процеса најзначајнији је, наравно, наставник. Али ако наставник има за ослонац добар, модеран уџбеник, њему ће рад бити знатно олакшан. Све ово може бити битна подршка модернизацији образовања, а то је нешто чему тежимо.
Када се, међутим, у нашој земљи поведе разговор о уџбеницима, некако увек у први план избије све оно што је споредно, као што су цена књига, начин дистрибуирања, обим, то да ли се уџбеници наслеђују или не, а о квалитету се уопште не говори. Сматрам да је неопходно да се што више говори о квалитету уџбеника и о томе какво је њихово место у образовном процесу.
Још нешто је битно. Уџбеник се мора обраћати савременом детету – аутори морају имати свест о свом кориснику и његовим потребама, а оне се мењају са сваком новом генерацијом. Садржај уџбеника зато мора бити занимљив, модеран и прилагођен дететовом узрасту. Важно је и да је уџбеник језички перфектан, прегледан, модерно, ненаметљиво и функционално дизајниран, да је деци пријатно да из њега уче. Помоћу уџбеника – без обзира на то о којем је предмету реч – треба да се развијају и толеранција, идеје демократије, интеркултуралност, родна и свака друга равноправност, култивисано писмено и усмено изражавање и јавни наступ, као и друге вештине неопходне за савремени свет. Уџбеници такође треба да буду тако конципирани да одговарају раду у различитим срединама.
У току су реформе образовног система. Као и увек, оне су на мети критика. Нећемо вас питати шта ви мислите о реформама, али бисмо волели да чујемо шта сматрате недостатком постојећег образовног система и шта би требало мењати да би нам деца из школе излазила са знањем које ће им омогућити да бирају своје занимање и сутра буду успешни у послу којим се баве?
Школа треба да подстакне децу на креативност и радозналост, да их мотивише и активира, да развија њихову самосталност. Треба да их научи да мисле својом главом и да критички размишљају, а не да прихватају судове здраво за готово. Треба да их учи различитим начинима на које се може доћи до решења проблема, да подстиче разумевање градива, а не просто памћење података. У образовном процесу деца треба да ангажују различите мисаоне процесе – зато је потребно да се у највећој могућој мери промовише активно учење, а не учење напамет.
У савременом друштву учење је целоживотни процес и такав приступ мора да се подржи од најранијег узраста. Деци треба да буде јасно чему служи оно што уче, образовање треба да подстиче њихов лични развој, да развија код њих важне животне вештине. Ако ту основу добро изградимо, немамо разлога да бринемо за будућност деце. Овакав однос према образовању зависи од свих фактора у образовном процесу, који је сложен систем. Издавачи су ту да овакву мисију образовања подрже кроз добре уџбенике, добру методичку подршку наставнику, добре књиге намењене родитељима и слободном времену.
Мој утисак је да, и поред привидних предности учења код куће, деци ипак недостаје лични контакт с наставником, односно професором, свакодневна рутина и, пре свега, дружење и стална жива комуникација с вршњацима.
Школска година за нама завршила се на битно другачији начин. Међу издавачким кућама које су бесплатно на располагање ставиле своје дигиталне уџбенике свима који су желели да их користе, нашао се и Креативни центар. На неки начин сте за овај изазов били спремни. Као неко ко се интензивно бави образовањем и ко има децу школског узраста, да ли верујете да настава на даљину има светлу будућност? Може ли виртуелна заменити праву учионицу?
Били смо међу првима који су омогућили слободно коришћење дигиталних материјала, али такође смо ставили на располагање и друге ресурсе како бисмо омогућили да се образовни процес одвија и у кућним условима. Ангажовали смо наше уреднике, ауторе, дизајнере, креирали различите акције, свакодневно писали блогове на различите теме… Много нам је помогло то што се за 30 година рада, у преко 1300 издања која смо објавили, налази изузетно драгоцен садржај који временом није ни најмање изгубио на значају. Укратко, отворили смо своју ризницу и захватили из ње. Добили смо много позитивних коментара за све што смо радили током периода изолације. Оно што је оваква ситуација показала свуда у свету, јесте да ће се образовање убудуће користити мноштвом најразличитијих средстава и медија, и да више никада неће бити сведено само на уџбеник, дигитални уџбеник, или било које друго појединачно средство, већ ће и наставници и деца, па и родитељи, у образовном процесу користити све што је доступно, а поуздано и проверено. Ово “поуздано и проверено” наглашавам јер је свима и даље потребно систематизовано знање. Ту је важна улога издавача, јер они омогућавају управо ту систематизацију. Многи коментари наставника из овог периода нам управо то и говоре – како им је било значајно што знају да иза материјала који објављујемо на интернету виде прецизан уреднички, лекторски, дизајнерски рад.
Што се тиче личног искуства, мој син је средњошколац а ћерка студенткиња, и могла сам из прве руке да пратим њихов рад у овим новим условима. Мој утисак је да, и поред привидних предности учења код куће, деци ипак недостаје лични контакт с наставником, односно професором, свакодневна рутина и, пре свега, дружење и стална жива комуникација с вршњацима. Социјална функција образовања изузетно је битна и не би било добро да настава на даљину постане редовно стање.
Од септембра се ђаци, надамо се, ипак враћају у школске клупе. Какве сте им уџбенике припремили и шта могу да очекују ако део наставе ипак буде био онлајн?
Дигитални материјали добра су допуна настави и у наше дигитално доба не можемо их заобићи. Посебно су важни у условима рада на даљину, што се показало и у претходних неколико месеци. Они су деци привлачни због своје мултимедијалности и динамике, олакшавају долажење до података, нуде више разноврсних садржаја од штампаног материјала. Такође, наставу чине занимљивијом, што је свакако важно сада, када смо сви додатно изложени стресу због ситуације у којој смо се нашли. Паралелно са штампаним уџбеницима ми имамо и дигиталне, које смо конципирали у сарадњи са експертима за учење. У њима је акценат на интерактивности, тј. на проверу знања кроз задатке и тестове, што ученицима омогућава праћење напредовања у раду током школске године. За наставника овакви дигитални материјали могу бити одличан извор података о напредовању ученика, о њиховим јаким и слабим тачкама, што омогућава лакше прилагођавање наставе специфичним потребама одељења.
Квалитетан уџбеник велика је подршка и родитељима, који су у условима даљинског рада веома оптерећени. Због обимности градива они троше доста времена на рад с децом, а често немају довољно знања и вештина које су потребне за то. Добар штампани и дигитални уџбеник, из којег дете може лако самостално да учи, смањује потребу за додатним родитељским објашњавањем код куће.
Наставнички посао врло је захтеван, то знају само они који се њим и баве. Креативни центар труди се да и додатним материјалима помогне учитељима и олакша им свакодневни рад. Шта бисте на том пољу посебно издвојили?
Уџбеник треба да буде праћен и добрим приручницима и додатним материјалима који помажу наставнику да градиво прилагоди ученицима с различитим предзнањима и различитим стиловима учења. Креативни центар је пре дванаест година започео са издавањем изузетно значајне едиције приручника, под називом Креативна школа. То су наши познати „жути приручници“ – дела страних и домаћих педагога, психолога и других практичара. У њима је реч о важним темама, попут пројектне наставе, инклузије, коришћења портфолија, комуникације, превенције насиља и другог, а приручници које су о тим темама писали компетентни аутори важна су подршка наставницима у раду.
Аутори наше куће такође су водитељи различитих стручних семинара намењених наставницима и осталом школском особљу. Ово је још један изузетно битан сегмент нашег деловања. Тим семинарима помажемо наставницима да буду бољи у свом послу, а приликом ових сусрета од њих добијамо и повратне информације, ослушкујемо с каквим се све новим проблемима суочавају и то нам даје идеје за нова издања.
На крају, предшколски програм такође чини важан, можда и најважнији део вашег издаваштва, а недавно је едиција Школице одобрена од Министарства за коришћење у предшколским установама. Многа издања покупила у бројне европске награде. Припремате ли још нешто ново за предшколце?
После Школица, за предшколце припремамо нову серију радних материјала који су посебно прилагођени пројектном начину рада какав захтевају нове Основе програма. Серију чине три интересантна радна блока: Вртић за маштање, Играм се и размишљам и Игром од гласа до слова. Ово је оригиналан концепт и верујем да ће бити веома добро примљен у вртићима. Поменула бих још и дигиталне материјале за предшколце које смо креирали током рада од куће и то на иницијативу самих предшколских радника. Њих ћемо свакако развијати и убудуће, јер и код предшколаца постоји интересовање за такав садржај.
Из васпитачке праксе проистекао је и одличан приручник Невене Ловринчевић Ефикасна комуникација у вртићу, који на практичан начин решава ситуације са којима се васпитачи свакодневно срећу.