Era digitalizacije postavila je nove zahteve pred izdavače, a onlajn nastava pokazala je da su najveći izdavači udžbenika u Srbiji spremni da tim zahtevima izađu u susret.
Kreativni centar jedna je od prvih izdavačkih kuća koja je svoje digitalne udžbenike i nastavne materijale stavila na raspolaganje svima, besplatno, a pored podrške školarcima i nastavnicima, kreirali su i blog posvećen vaspitačima i roditeljima na čijim su se stranicama mogli naći predlozi zanimljivih aktivnosti i ideje kako da u periodu karantina provedu kvalitetno vreme sa decom.
O tržištu udžbenika, onlajn nastavi, reformama obrazovanja i drugim značajnim temama za naš portal govori Slavica Marković, glavni urednik za udžbenike u Kreativnom centru i jedan od osnivača ove izdavačke kuće.
Kreativni centar proslavio je prošle godine 30 godina svog postojanja. Iza vas su hiljade knjiga koje su deci u Srbiji (i šire) obeležile detinjstvo. Od pre 16 godina, postali ste prepoznatljivi i po udžbenicima koji su ilustrovani sa posebnom pažnjom i pisani tako da prate plan i program, a li i da budu interesantni i primamljivi za čitanje i učenje. Koliko je to zapravo težak zadatak?
– Obrazovno izdavaštvo je nešto sa čim smo počeli – već naše prve slikovnice Žapče bile su namenjene razvijanju dečje kreativnosti, pa je ulazak u svet udžbenika za nas bio prirodan proces i veliki izazov. Znali smo da je udžbenicima, koji nisu menjani decenijama, potrebna modernizacija. Ideja je bila da napravimo metodički inovativne i dobro dizajnirane knjige, koje će odgovoriti izazovima vremena. Naši prvi udžbenici kreirani su s velikim entuzijazmom i ambicijama, i to je donelo priznanja – do sada smo nagrađeni sa čak 7 nagrada za najbolji evropski udžbenik, (BESA – Best European Schoolbook Award; BELMA – Best European Learning Material Award), čime su potvrđeni njihov vrhunski kvalitet i to da su stvarani po evropskim standardima, čime se veoma ponosimo.
Rad na udžbenicima je složen i uključuje veliki broj stručnjaka različitih profila, pa je u tom smislu još zahtevniji od rada na knjigama iz opšte produkcije. Stoga početak nije bio nimalo lak, jer kod nas nema razvijene kulture naučnopopularnog pisanja, neophodne za dobre udžbenike. Takođe, rad na udžbenicima je višegodišnji proces koji traži stalno usavršavanje i praćenje svega novog što se u svetu dešava na tom polju. Tokom vremena postepeno smo stvarali timove autora, urednika, dizajnera i drugih stručnjaka za sve aspekte štampanog i digitalnog obrazovnog izdavaštva i danas je stvaranje udžbenika u tom smislu lakše.
Nastavnik ne treba da bude neko ko samo servira gradivo, već neko ko osluškuje đake, razume njihovu poziciju, uspostavlja vezu između gradiva i svakodnevnog iskustva dece, neko ko nastoji da probudi radoznalost učenika u odnosu na svet koji ih okružuje, da probudi želju za novim znanjima.
Šta smatrate da čini jedan dobar udžbenik?
– U našoj zemlji, nažalost, ne postoji valorizacija udžbenika nakon one osnovne – njihovog zvaničnog odobravanja. Po tome bi se reklo da su svi udžbenici na tržištu isti. To, naravno, nije tačno.
Ako pođemo od kriterijuma žirija za nagradu Najbolji evropski udžbenik, najvažniji za procenu udžbenika jesu njegova orijentacija na učenika (učeniku treba da budu sasvim jasni priroda i cilj onoga što uči), lakoća korišćenja udžbenika (pregledna i logična struktura, povratna informacija o napretku itd.), metodička i naučna valjanost, dizajn koji povećava motivisanost učenika, fleksibilnost (prilagođenost učenicima s različitim predznanjima i stilovima rada), povezanost sa sadržajima iz drugih predmeta i iz života, podsticanje ličnog razvoja učenika, kao i interkulturalnost i razvoj društvenih veština učenika.
Udžbenik se mora obraćati savremenom detetu – autori moraju imati svest o svom korisniku i njegovim potrebama, a one se menjaju sa svakom novom generacijom. Sadržaj udžbenika zato mora biti zanimljiv, moderan i prilagođen detetovom uzrastu.
Istakla bih još i podsticanje dijaloga između nastavnika i dece, što je takođe nešto po čemu se moderan udžbenik razlikuje od tradicionalnog. Nastavnik ne treba da bude neko ko samo servira gradivo, već neko ko osluškuje đake, razume njihovu poziciju, uspostavlja vezu između gradiva i svakodnevnog iskustva dece, neko ko nastoji da probudi radoznalost učenika u odnosu na svet koji ih okružuje, da probudi želju za novim znanjima. Trudili smo se da naši udžbenici upute nastavnika i decu na takav dijalog. Za rezultat obrazovnog procesa najznačajniji je, naravno, nastavnik. Ali ako nastavnik ima za oslonac dobar, moderan udžbenik, njemu će rad biti znatno olakšan. Sve ovo može biti bitna podrška modernizaciji obrazovanja, a to je nešto čemu težimo.
Kada se, međutim, u našoj zemlji povede razgovor o udžbenicima, nekako uvek u prvi plan izbije sve ono što je sporedno, kao što su cena knjiga, način distribuiranja, obim, to da li se udžbenici nasleđuju ili ne, a o kvalitetu se uopšte ne govori. Smatram da je neophodno da se što više govori o kvalitetu udžbenika i o tome kakvo je njihovo mesto u obrazovnom procesu.
Još nešto je bitno. Udžbenik se mora obraćati savremenom detetu – autori moraju imati svest o svom korisniku i njegovim potrebama, a one se menjaju sa svakom novom generacijom. Sadržaj udžbenika zato mora biti zanimljiv, moderan i prilagođen detetovom uzrastu. Važno je i da je udžbenik jezički perfektan, pregledan, moderno, nenametljivo i funkcionalno dizajniran, da je deci prijatno da iz njega uče. Pomoću udžbenika – bez obzira na to o kojem je predmetu reč – treba da se razvijaju i tolerancija, ideje demokratije, interkulturalnost, rodna i svaka druga ravnopravnost, kultivisano pismeno i usmeno izražavanje i javni nastup, kao i druge veštine neophodne za savremeni svet. Udžbenici takođe treba da budu tako koncipirani da odgovaraju radu u različitim sredinama.
U toku su reforme obrazovnog sistema. Kao i uvek, one su na meti kritika. Nećemo vas pitati šta vi mislite o reformama, ali bismo voleli da čujemo šta smatrate nedostatkom postojećeg obrazovnog sistema i šta bi trebalo menjati da bi nam deca iz škole izlazila sa znanjem koje će im omogućiti da biraju svoje zanimanje i sutra budu uspešni u poslu kojim se bave?
Škola treba da podstakne decu na kreativnost i radoznalost, da ih motiviše i aktivira, da razvija njihovu samostalnost. Treba da ih nauči da misle svojom glavom i da kritički razmišljaju, a ne da prihvataju sudove zdravo za gotovo. Treba da ih uči različitim načinima na koje se može doći do rešenja problema, da podstiče razumevanje gradiva, a ne prosto pamćenje podataka. U obrazovnom procesu deca treba da angažuju različite misaone procese – zato je potrebno da se u najvećoj mogućoj meri promoviše aktivno učenje, a ne učenje napamet.
U savremenom društvu učenje je celoživotni proces i takav pristup mora da se podrži od najranijeg uzrasta. Deci treba da bude jasno čemu služi ono što uče, obrazovanje treba da podstiče njihov lični razvoj, da razvija kod njih važne životne veštine. Ako tu osnovu dobro izgradimo, nemamo razloga da brinemo za budućnost dece. Ovakav odnos prema obrazovanju zavisi od svih faktora u obrazovnom procesu, koji je složen sistem. Izdavači su tu da ovakvu misiju obrazovanja podrže kroz dobre udžbenike, dobru metodičku podršku nastavniku, dobre knjige namenjene roditeljima i slobodnom vremenu.
Moj utisak je da, i pored prividnih prednosti učenja kod kuće, deci ipak nedostaje lični kontakt s nastavnikom, odnosno profesorom, svakodnevna rutina i, pre svega, druženje i stalna živa komunikacija s vršnjacima.
Školska godina za nama završila se na bitno drugačiji način. Među izdavačkim kućama koje su besplatno na raspolaganje stavile svoje digitalne udžbenike svima koji su želeli da ih koriste, našao se i Kreativni centar. Na neki način ste za ovaj izazov bili spremni. Kao neko ko se intenzivno bavi obrazovanjem i ko ima decu školskog uzrasta, da li verujete da nastava na daljinu ima svetlu budućnost? Može li virtuelna zameniti pravu učionicu?
Bili smo među prvima koji su omogućili slobodno korišćenje digitalnih materijala, ali takođe smo stavili na raspolaganje i druge resurse kako bismo omogućili da se obrazovni proces odvija i u kućnim uslovima. Angažovali smo naše urednike, autore, dizajnere, kreirali različite akcije, svakodnevno pisali blogove na različite teme… Mnogo nam je pomoglo to što se za 30 godina rada, u preko 1300 izdanja koja smo objavili, nalazi izuzetno dragocen sadržaj koji vremenom nije ni najmanje izgubio na značaju. Ukratko, otvorili smo svoju riznicu i zahvatili iz nje. Dobili smo mnogo pozitivnih komentara za sve što smo radili tokom perioda izolacije. Ono što je ovakva situacija pokazala svuda u svetu, jeste da će se obrazovanje ubuduće koristiti mnoštvom najrazličitijih sredstava i medija, i da više nikada neće biti svedeno samo na udžbenik, digitalni udžbenik, ili bilo koje drugo pojedinačno sredstvo, već će i nastavnici i deca, pa i roditelji, u obrazovnom procesu koristiti sve što je dostupno, a pouzdano i provereno. Ovo “pouzdano i provereno” naglašavam jer je svima i dalje potrebno sistematizovano znanje. Tu je važna uloga izdavača, jer oni omogućavaju upravo tu sistematizaciju. Mnogi komentari nastavnika iz ovog perioda nam upravo to i govore – kako im je bilo značajno što znaju da iza materijala koji objavljujemo na internetu vide precizan urednički, lektorski, dizajnerski rad.
Što se tiče ličnog iskustva, moj sin je srednjoškolac a ćerka studentkinja, i mogla sam iz prve ruke da pratim njihov rad u ovim novim uslovima. Moj utisak je da, i pored prividnih prednosti učenja kod kuće, deci ipak nedostaje lični kontakt s nastavnikom, odnosno profesorom, svakodnevna rutina i, pre svega, druženje i stalna živa komunikacija s vršnjacima. Socijalna funkcija obrazovanja izuzetno je bitna i ne bi bilo dobro da nastava na daljinu postane redovno stanje.
Od septembra se đaci, nadamo se, ipak vraćaju u školske klupe. Kakve ste im udžbenike pripremili i šta mogu da očekuju ako deo nastave ipak bude bio onlajn?
Digitalni materijali dobra su dopuna nastavi i u naše digitalno doba ne možemo ih zaobići. Posebno su važni u uslovima rada na daljinu, što se pokazalo i u prethodnih nekoliko meseci. Oni su deci privlačni zbog svoje multimedijalnosti i dinamike, olakšavaju dolaženje do podataka, nude više raznovrsnih sadržaja od štampanog materijala. Takođe, nastavu čine zanimljivijom, što je svakako važno sada, kada smo svi dodatno izloženi stresu zbog situacije u kojoj smo se našli. Paralelno sa štampanim udžbenicima mi imamo i digitalne, koje smo koncipirali u saradnji sa ekspertima za učenje. U njima je akcenat na interaktivnosti, tj. na proveru znanja kroz zadatke i testove, što učenicima omogućava praćenje napredovanja u radu tokom školske godine. Za nastavnika ovakvi digitalni materijali mogu biti odličan izvor podataka o napredovanju učenika, o njihovim jakim i slabim tačkama, što omogućava lakše prilagođavanje nastave specifičnim potrebama odeljenja.
Kvalitetan udžbenik velika je podrška i roditeljima, koji su u uslovima daljinskog rada veoma opterećeni. Zbog obimnosti gradiva oni troše dosta vremena na rad s decom, a često nemaju dovoljno znanja i veština koje su potrebne za to. Dobar štampani i digitalni udžbenik, iz kojeg dete može lako samostalno da uči, smanjuje potrebu za dodatnim roditeljskim objašnjavanjem kod kuće.
Nastavnički posao vrlo je zahtevan, to znaju samo oni koji se njim i bave. Kreativni centar trudi se da i dodatnim materijalima pomogne učiteljima i olakša im svakodnevni rad. Šta biste na tom polju posebno izdvojili?
Udžbenik treba da bude praćen i dobrim priručnicima i dodatnim materijalima koji pomažu nastavniku da gradivo prilagodi učenicima s različitim predznanjima i različitim stilovima učenja. Kreativni centar je pre dvanaest godina započeo sa izdavanjem izuzetno značajne edicije priručnika, pod nazivom Kreativna škola. To su naši poznati „žuti priručnici“ – dela stranih i domaćih pedagoga, psihologa i drugih praktičara. U njima je reč o važnim temama, poput projektne nastave, inkluzije, korišćenja portfolija, komunikacije, prevencije nasilja i drugog, a priručnici koje su o tim temama pisali kompetentni autori važna su podrška nastavnicima u radu.
Autori naše kuće takođe su voditelji različitih stručnih seminara namenjenih nastavnicima i ostalom školskom osoblju. Ovo je još jedan izuzetno bitan segment našeg delovanja. Tim seminarima pomažemo nastavnicima da budu bolji u svom poslu, a prilikom ovih susreta od njih dobijamo i povratne informacije, osluškujemo s kakvim se sve novim problemima suočavaju i to nam daje ideje za nova izdanja.
Na kraju, predškolski program takođe čini važan, možda i najvažniji deo vašeg izdavaštva, a nedavno je edicija Školice odobrena od Ministarstva za korišćenje u predškolskim ustanovama. Mnoga izdanja pokupila u brojne evropske nagrade. Pripremate li još nešto novo za predškolce?
Posle Školica, za predškolce pripremamo novu seriju radnih materijala koji su posebno prilagođeni projektnom načinu rada kakav zahtevaju nove Osnove programa. Seriju čine tri interesantna radna bloka: Vrtić za maštanje, Igram se i razmišljam i Igrom od glasa do slova. Ovo je originalan koncept i verujem da će biti veoma dobro primljen u vrtićima. Pomenula bih još i digitalne materijale za predškolce koje smo kreirali tokom rada od kuće i to na inicijativu samih predškolskih radnika. Njih ćemo svakako razvijati i ubuduće, jer i kod predškolaca postoji interesovanje za takav sadržaj.
Iz vaspitačke prakse proistekao je i odličan priručnik Nevene Lovrinčević Efikasna komunikacija u vrtiću, koji na praktičan način rešava situacije sa kojima se vaspitači svakodnevno sreću.