Око 410 директора, који су на челу најслабије оцењених школа и вртића у екстерној евалуацији, проћи ће током предстојећег зимског распуста и у другом полугодишту интензивну дводневну обуку, која би требало да им помогне да покрену развој својих школа и да у наредном циклусу спољашњег вредновања добију боље оцене.
Реч је руководиоцима образовних установа које су у првом кругу екстерне евалуације оцењене јединицама и двојкама, док онима који су добили највишу оцену – четворку, следује лиценца без обучавања, што је више пута најавио министар просвете Младен Шарчевић.
Статистика показује да је од око 900 основних и 300 средњих школа, које су досад прошле кроз спољашњу проверу квалитета рада, трећина оцењена јединицама и двојкама (на скали од 1 до 4), док су предшколске установе боље – тек је свака десета од 90 вреднованих добила оцену два, а ниједна јединицу.
Јасмина Ђелић, координаторка рада школских управа у Министарству просвете, каже да се управо формирају групе на нивоу Школске управе Београд, где ће обуку похађати 23 директора. У другим градовима обуке ће се држати у регионалним центрима за стручно усавршавање наставника. Она напомиње да ће обуке држати стручњаци из Института за педагошка истраживања, који су и аутори тог програма, акредитованог у Заводу за унапређивање образовања и васпитања. Тврди да је обука, иако траје само два дана, осмишљена тако да омогући што ефикаснији рад и да пружа сигурне основе за унапређење рада, онима који то желе.
Наредни корак биће свеобухватне обуке које ће морати да прођу сви руководиоци образовних установа у Србији, укључујући и поменуте најлошије оцењене. Те обуке ће претходити лиценцирању директора и засниваће се на свих шест кључних компетенција стандарда за директоре, због чега је планирано шест циклуса (који би „покрили“ свих шест области) у трајању од по два дана. Једино ће руководиоци установа које су оцењене четворкама бити изузети од обука, а да би добили лиценцу, свој рад ће документовати кроз портфолио.
– Кључна тема у обуци ће бити развој компетенција директора за педагошко руковођење школе. То значи да се од директора очекује да више него до сада буду педагошки руководиоци, да више воде рачуна о квалитету наставе, да више буду усмерени на праћење рада наставника, давање повратних информација наставницима, као и на развој културе хоризонталног учења у школи. Томе се даје већи значај у Правилнику о стручном усавршавању наставника, али је овај вид учења био мало искоришћен, иако бројна истраживања говоре да наставници највише воле да уче једни од других. Директори и даље морају бити менаџери, али највећи део своје енергије треба да усмере на образовно-васпитни процес – каже Ђелићева.
На питање да ли очекује отпоре, он одговара одрично, напомињући да то нису казнене мере већ вид подршке школама, те да би надлежни волели да сви директори прођу и интензивну дводневну обуку која се припрема током зимског распуста за поменутих око 410 директора. Напомиње и да је један члан комисије за развој програма обуке из Друштва директора школа Србије, чију подршку имају. Обуке ће почети у другој половини ове године, а правилник о лиценцирању директора школа треба да буде готов до 1. јула, што значи да ће прве лиценце бити додељене током 2018. године.
Досадашњи резултати екстерне евалуације показују да су наше школе најлошије у области квалитета Настава и учење, посебно када је реч о индивидуализацији наставе и праћењу и оцењивању ученика.
– Овом и сличним обукама желимо да помогнемо директорима да настава буде боља, више прилагођена потребама ученика и њиховим могућностима, да имамо бољи систем праћења. Утисак је да правилнике о оцењивању наставници више доживљавају као административну меру, а не као основ да унапреде оцењивање да би оно помогло развоју ученика – каже Ђелићева.
Први петогодишњи циклус спољашњег вредновања завршава се 2017, а током ове школске године сумирају се резултати и искуства, на основу којих ће бити предложена побољшања оквира квалитета са стандардима и методологија вредновања. Иако је у јавности било доста критика на рачун екстерне евалуације, Ђелићева истиче да су независне стручне анализе показале да стандарди добро функционишу у пракси, али да су потребни додатни инструменти како би оцене биле још објективније и осетљивије.
Редовна екстерна евалуација спроводи се једном у пет година, а сваке године школе су обавезне да раде самоевалуацију. Досадашња искуства показују да се у великом броју образовних установа самоевалуација не ради на квалитетан начин. Преовлађује формалистички приступ, који је обојен пристрасношћу, стручни сарадник је најчешће усамљен у овом послу и углавном постоји мало интересовање запослених за резултате процене.
Пише: Пише: В. Стаменић
Извор: Данас