Đaci u Finskoj po školi hodaju u čarapama, u Estoniji od prvog razreda uče da programiraju…

oktobar 1, 2018

 
Đaci u Finskoj po školi hodaju u čarapama, u Estoniji od prvog razreda uče da programiraju… Ovo su samo neka od iskustava koje je steklo šest naših prosvetnih radnica na studijskom putovanju po Evropskoj uniji.

Naš prosvetni drim tim za Evropu: (sleva) Tatjana Stefanović, Nataša Railić, Milena Arsić, Mirjana Stjepanović, Tatjana Stojsavljević i Gorica Njegovanović
Ovo pričaju učiteljice Gorica Njegovanović (32), Milena Arsić (28) i Tatjana Stojsavljević (43) i nastavnice Nataša Railić (42), Tatjana Stefanović (37) i Mirjana Stjepanović (30) iz OŠ “Mihajlo Pupin” u Zemunu, dok sabiru utiske iz Finske i Estonije, gde su sedam dana provele sa kolegama iz celog sveta. Kako kažu, opredelile su se za obilazak ove dve zemlje zbog uspeha koje njihovi đaci postižu na PISA testovima, radoznale da vide po čemu se njihov rad razlikuje od nastave u Srbiji.
Noge na stolu
– Očekivale smo rad na tabletima i teške zadatke, a onda se potpuno iznenadile. Atmosfera u finskim školama je potpuno opuštena, ocena nema do sedmog razreda, deci je dozvoljeno da samostalni rad obavljaju i van učionice. Tako oni uče po hodnicima, napolju, sede na prozoru, a normalno je i da dignu noge na sto i žvaću žvaku sve dok uče – u čudu pričaju prosvetne radnice ističući kako je sve to kod nas nezamislivo.
U školama koje su obišle u Helsinkiju đaci se osećaju komforno, a kućnoj atmosferi osim nameštaja doprinosi i obavezno izuvanje.
– Učenici po školi šetaju bosi iako su dole pločice, a temperatura je maksimalno 18 stepeni, tek kada je zima i blato oni mogu da donesu neke papučice. Tamo vlada mišljenje da će deca bolje raditi u opuštenim uslovima, a sa druge strane, na ovaj način smanjuje se i potreba za čistačicama pa im je povoljnije – ističe Tatjana Stojsavljević i dodaje da škola dobija budžet na osnovu broja učenika, a država im plaća i kompletan materijal i ručak.
Nema zvona
Dok nam pokazuje fotografije dece u đačkoj kuhinji i radionicama, učiteljica Njegovanović naglašava da ovi izborni časovi nemaju vremensko ograničenje, već traju dok se aktivnost ne završi.
– Učenici na časovima kuvanja rade po udžbeniku gde imaju razne recepte, a osim što jelo sami prave, vode računa i o tome kako se ono služi. S druge strane, u radionicu mogu da donesu i pokvareni bicikl od kuće koji potom zajedno popravljaju – kaže ona.
Na suštu suprotnost u pogledu discipline i digitalizacije naišle su u estonskim školama, gde đaci od prvog razreda uče programiranje, a od šestog imaju i robotiku, a školovanje u jednoj ustanovi traje 12 godina.
Forsira se engleski jezik i država učenicima plaća polaganje sertifikata, te sa oduševljenjem o njihovom izgovoru govori nastavnica engleskog Tatjana Stefanović, koja ističe da su bili kao “pravi mali biznismeni”.
– Kada smo naše kolege tamo pitali kako rade sa problematičnim đacima, kao da su se malo i začudili, a zatim rekli da oni imaju timove dece koji su za to zaduženi, dok mi imamo timove nastavnika! Isto tako, dovoljne su tri opomene direktora da bi dete bilo ispisano iz škole – kaže sa čuđenjem nastavnica Stefanović.
Nastavnice i učiteljice saglasne su da je svaka informacija sa ovog putovanja bila korisna i pune ideja planiraju šta će moći da primene na svojim časovima.
– Zanimljiv je tematski pristup, gde deca neki fenomen uče kroz više predmeta, što bismo u dogovoru sa kolegama mogli da realizujemo. Takođe, čini nam se i da učenicima znači kada imaju neku odgovornost, poput njihovih drugara u Estoniji koji sačinjavaju razne timove, što ne bi bilo loše realizovati i ovde – predlažu one.
Gubljenje vremena
Ipak, kako zaključuju, njihove kolege iz raznih delova sveta imaju veću slobodu u kreiranju nastave, ali i više vremena.
– Ovde se dosta značajnog vremena gubi u sastavljanju plana časa, zapisnika, dnevnika, dok oni nemaju tu obavezu. Takođe, volele bismo i da kod nas informacije brže putuju do ministarstva, kako bismo češće mogli da uvodimo neke promene, da odnos prema našoj profesiji bude bolji, sa više poverenja – saglasne su one.
I dok razgovaraju o tome za koju zemlju će se prijaviti sledeće godine, pozivaju i svoje kolege iz Srbije da se prijave sa svojim idejama.
– Ove godine je prvi put dozvoljeno osnovnim školama da se prijave za evropski projekat “Erazmus plus”, u kojem navode zbog čega bi išli u željenu zemlju i šta bi tamo radili. Pošto smo mi među prvim učiteljicama i nastavnicama kojima je projekat odobren, organizovaćemo u školi prezentaciju za sve zainteresovane kolege – najavljuju one.
Manje je više
Učiteljice i nastavnice ističu kako je osnovni princip rada u finskim školama manje je više.
– Prisustvovala sam nastavi finskog jezika u srednjoj školi kada je nastavnica tražila đacima da odrede subjekat i predikat u rečenici, što se kod nas radi još kod učiteljice. U neverici sam pitala da li je to sve, na šta mi je ona odgovorila da se stalnim ponavljanjem osnovnih stvari postiže više nego ako se samo prelazi opširnije gradivo – kaže nastavnica srpskog jezika Nataša Railić.
Milica Rašić
Foto: V. Lalić / RAS Srbija
Izvor: Blic

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


4 komentara na "Đaci u Finskoj po školi hodaju u čarapama, u Estoniji od prvog razreda uče da programiraju…

  1. Natasa kaže:

    Dosta je tekst iskarikiran i stalno zeli da se predstavi kako tamo negde svi sve znaju a tako malo uce. Sve su to samo sekvence iz skolskog zivota . Meni je sve to poznato iz iskustva moje dece u Holandiji, tacno je da se znanje stice stalnom nadgradnjom, da se u nizim razredima forsira prosirivanje vokabula kroz pricu i komunikaciju, potom kroz pisanje, a gramatka se radi mnogo kasnije nego u Srbiji … prosto ne traze od dece neke stvari kad im nije vreme i to je sva sustina….kad bi malo zagrebali pa videli srednjoskolske sadrzaje i obimnost materije i nacin na koji se trazi da se pokaze znanje shvatili bi da je fakultet namenjen samo izuzetnim. Sa 15 godina citaju Orwelov “Animal farm” celu knjigu na engleskom pa rade analizu kroz pitanja u vidu testa za ocenu….mislim da je to neuporedivo teze od lektire copy-paste analize i ostale reprodukcije i prepisivanja. Pisete kao da tamo negde svi zavrsavaju samo fakultete, a naravno da nije….a ne shvatate da je problem u Srbiji pre svega u nerealnom ocenjivanju, jer se za PISA testiranje uzima iz svake zemlje priblizno isti kvalitet uzorka a finski vrlo dobar je bolji od mnogih izmisljenih srpskih vukovaca….kako niko ne shvata sustinu. I nije u pitanju Erazmus vec Erasmus. DAKLE KO JE SUPER, SUPER JE U SVAKOM SISTEMU, ALI KO JE LOS NIJE LOS U SVAKOM SISTEMU.

  2. Jasmina kaže:

    Pa dokle ta Finska uzor za naše školovanje?Otkanite se više toga.Koliko dobrih stvari ima kod nas?Zašto je tuđe uvek slađe?Naša deca i naše škole su najbolje .Ajde da to bar mi vidimo,a ne da se divimo svetu,a naše da ponižavamo i degradiramo.Neka čaša bude puna a ne prazna do pola.

    1. Jole kaže:

      Jasmina, od kada postoji Srbija, uzimali smo korisne i dobre st ari od drugih jer je to normalno i to svaka nacija radi. Ne znači da smo najgori nego da imamo dovoljno mozga da usvajamo pozitivne stvari od spolja,

      1. Dzidzi kaže:

        Nazalost, Jole, mnoge dobre stvari nisu u duhu naseg mentaliteta. Probajte da srpsku decu, poput japanske, naterate da rade u kuhinji, da ciste skolu umesto cistacica ili pokupe smece sa stadiona. Roditelji bi se prvi pobunili.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama