Iako se strahovalo da će uvođenje informatike kao obaveznog predmeta za starije osnovce pojesti jedan čas fizičkog vaspitanja – to se ipak neće desiti. Naprotiv, Ministarstvo najavljuje da će fizičko vaspitanje dobiti više prostora u osnovnom obrazovanju. U skladu s tim, od naredne školske godine, novo pravilo- fiskulturne sale moći će da se izdaju tek posle 21 čas, da bi što duže bile na raspolaganju đacima.
Pošto treći čas fizičkog koji je do sada bio izborni sport, nije, kako tvrde nadležni, opravdao očekivanja – ideja je da umesto njega svaka škola u skladu sa svojim mogućnostima – đacima ponudi više: od organizovanja sportskog dana, preko škola skijanja, klizanja i raznih drugih sportova.
“Možemo organizovati sportsku nedelju, sportski dan, možemo organizovati zimovanja, gde će profesori zaista učiti decu skijanju, gde će profesori fizičkog voditi decu na klizanje”, kaže Vesna Nedeljković iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Više besplatnog sporta – ušteda je roditeljskog budžeta, pa ideju pozdravljaju i đaci.
“U školi nismo imali besplatan sport, trenirala sam odbojku, ali to sam plaćala. Ja bih voleo kada bi škole organizovale neke sportske vikende, bilo bi zanimljivije”, kažu deca.
Profesori fizičkog insistiraju na dosadašnja tri obavezna časa.
“Da budemo baš u rasporedu i da imamo 40-časovnu radnu nedelju”, kaže Goran Petrović iz Udruženja pedagoga fizičke kulture.
“Fizičko vaspitanje koje je u rasporedu, obavezno je za sve učenike. Sportska sekcija je ipak stvar izbora”, kaže Višnja Đorđić sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja u Novom Sadu.
Nadležni poručuju da će planirane sportske aktivnosti biti i za đake i za profesore – obavezne i da niko neće ostati bez posla.
“Niko neće gubiti fond, namera nam nije da smanjimo već povećamo. Ja bih volela da kolege razmišljaju na način da okupimo decu da vratimo u škole, da bavljenje sportom i fizičko vaspitanje postanu deo našeg razmišljanja i sveobuhvatnog življenja, a ne brojanje časova. Dok god brojimo i prebrojavamo časove čini mi se da se više bavimo formom, a ne sadržajem”, kaže Vesna Nedeljković iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Nacionalno prosvetni savet ukazuje na širi problem.
“To je status nastavnika, koji su primorani da umesto da budu poptuno posvećeni svojim đacima u školi i svoju energiju usmere na školu, prinuđeni da dodatne izvore prihoda traže posle škole”, kaže Aleksandar Lipkoviski iz Nacionalnoprosvetnog saveta.
Na ovu temu – stavovi su se za okruglim stolom ukrstili tek jednom. Po svemu sudeći, biće ih još.
Pripremila Ivanka Ristovski
Izvor: RTS