Детињство је дубоко урезано у живот човека, снажно и трајно обележава и прати сваког од нас, све док постојимо. То је темељ на коме се гради човек, чврст је ослонац онога што ће постати и како ће свој живот живети. Првих неколико година живота значајнo ће утицати на формирање личности. Зато се детету, од првог дана доласка на свет, мора прићи с посебном пажњом, јер све што радимо мери се кроз остваривање тог циља – формирања личности човека, објашњава за Зелену учионицу Добрија Грујић, магистар социјалног рада и социјалне политике. Скоро четири деценије рада посветила је заштити деце и породице, и то у областима предшколског васпитања, популационе политике, породично-правне и социјалне заштите.
Повод нашег разговора са Добрилом био је излазак њене нове књиге која је јединствен приручник за родитеље који су у модерном времену збуњени и покушавају да, између традиционалног и модерног васпитања направе баланс, а да притом не постану ни попустљиви родитељи, али ни они који проблеме решавају казнама и уценама.
Приручник носи назив „Родитељ из душe„, у издању домаће Издавачке куће „Едука“ и подсећа нас да је најважније да док васпитавамо не заборавимо да је управо бити родитељ с душом оно чему треба да тежимо.
У свом богатом искуству пуно сте промовисали дечја права и трудили се да раширите свест о томе да су деца заправо људи и да баш тако и треба да их третирамо. Ипак, наше је друштво и даље прилично традиционално. Како одговарате на коментаре (а ми их често добијамо) попут „деца данас имају само права, а обавезе нико не помиње“? Да ли је баш тако?
Заборављамо, понекад, да дете не одлучује где ће се и када родити, у каквим условима и ком окружењу ће живети – не бира родитеље, што у старту може да му ускрати шансе за развој, јер зависи од одраслих. Ако тако размишљамо, чешће ће нас, кад уређујемо живот деце, руководити и питање правде и праведности. А то је, уједно, питање првог реда по значају за развој и опстанак друштва.
Скретања с тог пута и страх што су деца добила права плаше неприпремљене, не само родитеље, већ и све друге у системима у које се дете укључује током одрастања. Неспремни за увођење права у праксу и живот сваког детета, што значи и замену или адаптирање начина на који су радили, многи се спотичу и сударају са питањима:
Да ли деца сад имају права, али не и обавезе?
Ако се деца питају, значи ли то да она одлучују?
Да ли се губи хијерархијски однос родитељ – дете, односно да ли се зна ко је родитељ а ко дете?
Ако не смем да га казним изгубићу ауторитет, шта ће бити с њим?
Ова збуњујућа питања у јавности стварају искривљену слику о правима детета, компромитују стручна становишта и стварају квази стручњаке чији ставови озбиљно утичу на васпитање деце данас.
У пракси се то огледа кроз појаву нових типова родитеља, на пример: родитељи који са децом имају другарски однос што свакако покреће питање ко је родитељ а ко дете у том односу. Срећемо се и са замењеним улогама код попустљивог родитеља који ће сваку жељу свог детета уважити и донети одлуке које нису увек у интересу детета. Уместо здравог ауторитета и даље имамо ауторитарни приступ, који опстаје упркос свим упозорењима о штетности за развој деце, као и да се обрасци насилне комуникације преносе.
Отуда критике савременом родитељству које се посматра кроз призму те групе родитеља, што очигледно потврђује потребу да се сваки родитељ мора упутити и стећи знања о родитељству у савременим условима. У супротном, имамо збрку и отпор, јер свако има свој доживљај модерног родитеља и своје неслагање.
Као и у свим другим областима, и на овој тачки друштвеног развоја за промене није довољно само декларисање. Односно, и права деце су још увек више на папиру него у њиховим животима, а неспремност за њихову правилну примену суочиће нас са последицама на децу и у делу остваривања њихових развојних задатака и дужности.
На Сајму књига у Београду биће представљена ваша нова књига која носи назив „Родитељ из душе“. Шта је, заправо, родитељ из душе?
Родитељима је данас више него икада, неопходна подршка која ће их оснажити и оспособити да се носе са бројним изазовима васпитања деце, да се одупру многим негативним утицајима који долазе споља и прете да уруше њихов рад, да развијају здрав ауторитет и припремају децу за одрасло доба у условима убрзаних промена и разних претњи за њихов развој.
Најчешћа питања која смо претходно издвојили и дилеме родитеља упућују на потребу да се за родитељство едукују и повезују са другим учесницима у васпитању деце и уједначавају васпитни приступ. За овај изузетан задатак родитеље нико не припрема и не проверава, све док се не суочимо са последицама, када не можемо да се вратимо уназад и исправимо пропусте учињене у кључном периоду дететовог развоја.
Књига Родитељ из душе упозорава на значај превентивног рада, нуди конкретан васпитни приступ заснован на савременим сазнањима и изазовним условима и за родитеље и стручњаке који раде са децом, како би зауставили и спречили многе савремене појаве, пред којима се и појединац и друштво осећају немоћним.
Назив књиге Родитељ из душе такође скреће пажњу на одговорност родитеља и стручњака за васпитање деце за које је, поред знања и дипломе, потребно и нешто више – снага коју даје безусловна љубав према детету, која се црпи из дубине душе и проналази прави пут за свако дете.
Реч душа је у нашем језику и култури у честој употреби, прва којом се обраћамо детету кад му исказујемо љубав (душо моја), у синонимима је за доброг човека (Душа од човека, човек добре душе, добра душа, простодушник…) везује се за осећајност, емоције, средиште и извор живота, праведност, моралност и тд. што се препознаје и као основ за васпитни приступ и методе васпитања које ова књига садржи.
Loading...
Reload document 
Open in new tab Родитељ из душе коме тежимо је савестан, посвећен, доследан, радан, непрестано учи и развија родитељске вештине и из дубине свога бића црпи снагу за све изазове, не одустаје од свог детета и љубав претаче у дела.
Ово су особине родитеља који васпитава из душе
– Спонтан је и мудар, пружа љубав али и поставља границе, одржава здрав ауторитет.
– Непоколебљив је и не предаје се кад настане проблем јер се унапред припрема;
– Подиже дете које има здраво самопоуздање, одговорност и способност да се самостално носи са животним изазовима;
– Не понижава, не кажњава и не омаловажава дете, важније му је да похвали његов труд и сваку ситуацију искористи као развојни тренутак и прилику да дете нешто научи, али не пропушта ни прилику да, кад треба, дете осети последице својих понашања и развије самоконтролу и самостално решава проблеме;
– Има свест о личној одговорности, познаје своје дете и ужива у привилегији да ради најбоље што може да дете доведе до максимума његових потенцијала.
– Користи социјално окружење и ресурсе средине за добробит детета и развија партнерство са установама на које је његово дете упућено током одрастања.
– Непрестано истражује, проучава и проверава учинке, како би развијао вештине и усклађивао их са растом детета и његовим потребама.
– Васпитање детета види као посебан задатак, себе као неимара онога што ће дете понети у одрасло доба, а дете као важан чинилац које ће подизати ниво свог и друштвеног развоја.
Књига Родитељ из душе пружа свеобухватан пакет нових стратегија, метода и техника васпитања детета и бројне алате за уобичајене изазове родитељства у разним периодима дететовог и родитељског развоја. Писана је приступачним, разумљивим језиком, што је чини подједнако доступном и корисном свим родитељима и професионалцима. Нуди једноставне и конкретне начине комуникације и решавања проблема у односу родитељ – дете, који ће показати да многе типичне реакције, које већина практикује, нису делотворне.
Родитељи добијају бројне алате за уобичајене изазове родитељства и ситуације у разним периодима дететовог и родитељског развоја и то прилагођено њиховим потребама да их разумеју и науче како да их примењују и препознају предности за дететов развој. Добијају и могућност не само да се упознају са методама и техникама васпитања, већ и да вежбају док читају и проверавају уобичајени приступ и уче како се он може мењати. Доживљај се појачава сликовним илустрацијама прича које вешто дочаравају конкретне ситуације с којима се родитељи свакодневно срећу и главну поруку.
На шта се приручник Родитељ из душe првенствено фокусира?
Фокус је на: изградњи самoпоуздане и одговорне деце, за шта се родитељима предлажу конкретне методe и технике комуникације.
Родитељи ће у овој књизи за сваки предлог добити образложене примере из свакодневне праксе, као и предлоге решења за сложеније ситуације и сукобе што ће их оспособити да схвате у којим ситуацијама ће коју методу користити, где најчешће греше, како осећања покрећу лоша понашања, како се деца уче да управљају осећањима и мењају непожељна понашања. Посебно се могу издвојити лекције о активном слушању и усмеравању детета да самостално долази до решења проблема, као и примена „Ја-поруке“ у ситуацијама када дете не испуњава своје обавезе.
Заједничко решавање проблема без сукоба и замене за казне су лекције које ће привући пажњу многих родитеља деце у пубертету и адолесцентном добу када се најчешће осећамо немоћно.
Може се издвојити и усмеравање на сарадњу и партнерски однос родитеља и предшколских установа и школа у погледу уједначавања васпитних приступа.