Kao roditelji školaraca barem jednom u životu smo čuli onu čuvenu žalopojku: „Domaći zadatak treba zabraniti!“ Gledajući ta očajna lica, frustraciju, pa čak i bacanje ranca na pod – nije da ne shvatamo svoju decu kako se osećaju.
Sve je veći broj istraživanja koja pokazuju: malo je dokaza da domaći zadatak donosi nekakvu korist – barem pre srednje škole. Kada razmislimo, posle dugog radnog dana, ne bismo želeli da se vratimo kući sa još radnih obaveza – pa zašto bi onda deca tako nešto htela?
Ispostavilo se da i nauka podržava ne samo žalbe dece, već i roditeljski predosećaj da domaći zadatak može doneti više štete nego koristi. Koje su to mane koje ima „kultura domaćih zadataka“? Da li postoje zdraviji načini da podstaknemo decu da uče, a da pritom ne žrtvujemo porodično vreme ili mentalno blagostanje svih ukućana? Pročitajte.
Razmislimo još jednom o domaćem zadatku
Jedan od najglasnijih roditelja današnjice koji pozivaju na promenu je Danijela Galaher, majka iz Glazgova čiji je viralni TikTok klip — koji sada ima preko 1,7 miliona pregleda — izazvao žestok razgovor o tome kako pristupamo domaćem zadatku. Galaher je proglasila domaći zadatak „neobaveznim“ u njenom domaćinstvu — i dok su joj mnogi roditelji aplaudirali, drugi su kritikovali njen stav kao previše opušten.
Galaher veruje da domaći zadatak nije neophodan za učenje. Ono što joj je najvažnije je da njena deca imaju vremena da se opuste, igraju i druže posle škole. Primetila je da je davanje slobode njenom sinu da se odmori i napuni energijom povećalo njegovu nezavisnost i samopouzdanje u učionici. Kao odgovor na kritičare koji njen pristup nazivaju „lenjim“, Galaher ukazuje na sinovljev napredak: ponekad manje rada zaista može pomoći deci da napreduju.
Malo roditeljske statistike o domaćem zadatku
U jednoj onlajn anketi koja je sprovedena u Instagram zajednici od 1,2 miliona pratilaca, odgovori su odražavali pomešana osećanja u vezi sa domaćim zadacima. Evo šta su roditelji rekli kada su ih pitali: „Da li mislite da domaći zadatak treba da bude opcionalan?“
- 27% se složilo: „Da, već postoji toliko razloga za brigu“.
- 21% smatra „Ne, pomaže u učenju odgovornosti“.
- 51% je reklo: „Zavisi od toga koliko su deca stara“.
Ovi podaci pokazuju da iako postoji značajna podrška za fakultativni domaći zadatak, mnogi roditelji i dalje vide vrednost u tome, u zavisnosti od uzrasta i razvojnih potreba svog deteta.
Uticaj na mentalno zdravlje
Istraživanja, uključujući studije sa Stanforda, pokazuju da previše domaćih zadataka može izazvati stres, anksioznost, pa čak i sagorevanje. Srednjoškolci nisu jedini koji osećaju pritisak, i deca u osnovnoj školi takođe doživljavaju stres zbog velikih opterećenja. Zbog fizičke i emocionalne iscrpljenosti dece koju izaziva domaći, mnogi su se roditelji zapitali: da li zaista vredi raditi domaći zadatak i po cenu dečijeg zdravlja?
Domaći zadatak ili vreme za porodično druženje
Roditelji poput Galahera tvrde da domaći zadaci ometaju i zapravo onemogućavaju da porodica provede kvalitetno vreme zajedno, i uz to čine da večeri tokom radne sedmice budu stresnije. „Ugurati“ domaće zadatke negde između večere, kupanja i rutina pre spavanja, često se čini nemogućim. Umesto da pomognu deci da uče, ovi zadaci mogu stvoriti napetost i ostaviti malo prostora za razgovor, povezivanje, igru ili samo opuštanje.
Da li domaći zadatak zaista poboljšava akademski uspeh?
Istraživanje o akademskim ishodima
Postoji iznenađujuće malo dokaza da domaći zadatak podstiče akademski uspeh mlađih učenika. Istraživač Alfi Kon tvrdi da domaći zadaci u osnovnoj školi ne pokazuju nikakvu merljivu korist, tj. da ne doprinose toliko da deca više uče. Umesto toga, ako bi učenici fokusirano pratili nastavu u školi — bez tereta domaćih zadataka — to bi im pomoglo da bolje pamte i da se značajnije uključe u školski rad.
Staviti kvalitet ispred kvantiteta
Previše domaćih zadataka može da preoptereti decu, što dovodi do loših navika u učenju i želje da se isključe. Kada učenici osećaju da su zatrpani zadacima, učenje se čini kao obaveza, a ne kao nešto što bi trebalo da podstiče njihovu radoznalost. Fokusirajući se na kvalitet, a ne na kvantitet – dajući deci smislen posao tokom školskih sati – nastavnici bi mogli da izazovu više istinskog interesovanja i motivacije.
Škole menjaju pristup domaćim zadacima
Nove politike smanjenja domaćih zadataka
Svuda u svetu, posebno u Americi eksperimentiše se sa smanjenim brojem zadataka ili čak sa praksom bez domaćih zadataka. Škole na Floridi i Teksasu sprovode pilot programe koji se fokusiraju na učenje tokom časova, dajući učenicima više vremena da se opuste nakon škole. Mnogi nastavnici se zalažu i za minimalni domaći zadatak, posebno za mlađe učenike, navodeći važnost odmora i igre.
Koje su alternative tradicionalnom domaćem zadatku?
Umesto da gomilaju zadatke, neki nastavnici i učitelji usvajaju učenje zasnovano na projektima i praktičan rad na času, kako bi podstakli angažovanje bez dodatnog stresa. Ovi pristupi podstiču učenike da razviju veštine kritičkog mišljenja—i često daju bolje rezultate od tradicionalnih domaćih zadataka. Stručnjaci tvrde da kada su deca uzbuđena zbog onoga što uče, nestaje potreba za dodatnim zadacima van škole.
Zašto sve više roditelja bira način života bez domaćih zadataka?
Podrška zdravoj ravnoteži za decu
„Nestrukturirano vreme“ je neophodno za kreativnost, društveni razvoj i emocionalno blagostanje. Mnogi roditelji odlučuju da daju prednost porodičnom vremenu i igri umesto domaćim zadacima. Ne radi se o izbegavanju učenja – radi se o stvaranju prostora za decu da istražuju svet, odmaraju se i rastu na načine koje radni listovi i vežbanje zadataka unedogled ne mogu da obezbede.
Svaka porodica treba da nađe svoj pristup
Na kraju krajeva, svaka porodica ima svoj ritam. Neka deca uspevaju da postignu uspeh radeći klasične domaće zadatke, dok druga imaju više elana kad su slobodna da se opuste nakon škole. Politika „bez domaćeg zadatka“ s pravom naglašava slobodno vreme u kulturi koja ceni prekomerni rad za decu – i odrasle. Slobodno vreme kod kuće je važno za zdravu ravnotežu, posebno kod dece mlađeg uzrasta.
Učenje bi trebalo da bude doživotno putovanje koje prati radoznalost, a ne svakodnevna kazna. Ako je domaći zadatak bitka, razgovarajte sa nastavnicima iz škole i ukažite im na ove dokaze.
Učenje ne bi trebalo da ide na dečiju štetu. Vreme je da ponovo razmislimo o tome kako balansiramo školu i život, dajući deci prostor da se napune energijom– baš kao što je odraslima potrebno.
