Да ли сте знали да смо сви ми, тамо некад давно, на самом почетку, били суштински, есенцијално добри?
Експеримент са немачког института Макс Планк то и потврђује. У овом експерименту је група петнаестомесечних беба стављена у собу заједно са одраслом особом која се претварала да јој је потребна помоћ. Бебе су прилазиле повређеној особи, покушавале да јој помогну, спонтано, природно, не очекујући ништа за узврат. Али, када су аутори експеримента те исте бебе почели да награђују играчкама, њихова воља за помагањем је постепено слабила. Зашто? Награде су биле непотребне. Рођени смо добри. Када чинимо добра дела, то чинимо из личне сатисфакције а не да бисмо били награђени. Када смо за добро дело награђени, иако можемо задржати своје понашање (остати добри), губи се оно суштинско. Наиме, не чинимо ми добро да бисмо били добри другима, већ себи.
Шта се догодило са бебама из експеримента? Временом, сазревањем, бебе су постале – шта? Одрасле особе. Себичне одрасле особе, као што сте ви или ја. Како смо од дивних, племенитих беба постали овакви одрасли?
Допустили смо да нас убеде у нека погрешна уверења:
– Живот је стрес.
– Новац је важан.
– Медији могу бити замена за родитеље.
Размотримо свако од њих…
Живот је стрес.
На сваком кораку чујемо, али и ми сами упућујемо поруке да живимо у суровом свету, да због сталне опасности морамо увек бити на опрезу, да је „човек човеку вук“ … Поверовали смо у негативно, понекад и без аргумената. А онда смо почели да учимо и нашу децу таквом животу.
Новац је важан.
Када се својевремено један аустријски милионер одрекао свог богатства и дао га у хуманитарне сврхе, појашњавајући да га новац не чини срећним, та вест се брзо проширила по свим светским медијима. Чуђење због његовог поступка потрајало је дуго јер смо навикли да се, скоро све може мерити или купити новцем. Постоји изрека : „праве ствари су увек бесплатне“. Заправо, оне су толико драгоцене да је њихова вредност непроцењива, самим тим, и бесплатна. Заиста, колико кошта здравље, загрљај, топла реч, друштво пријатеља или љубави вашег живота…?
Како научити дете реалности
Новац олакшава живот али не купује срећу. Сви они који то не знају, мислећи да ће им велике плате, куће и скупи аутомобили надокнадити смисао, само су тужне незналице које покушавају да новцем попуне унутрашњу несигурност. И не само то. Када једном навикну да своје потребе задовољавају или замењују материјалним, чим досегну жељену суму новца, одмах ће помислити како то није довољно и, налик хрчку на вртешци у кавезу, наставити да јуре кроз живот стално јурећи веће материјалне добити. Истовремено, она унутрашња празнина све више расте. (више…)