Да ли вам се догодило некад да имате осећај да су реакције вашег детета на неке готово безазлене ситуације – претеране? Можда вам се чак чини да превише драми без разлога, да придаје значај небитним стварима. Уз то, све сте пробали. И разумевање и разговор, али никад није довољно. Ако се у свему овоме проналазите, могуће је да имате, како је то дечји психолог др Беки Кенеди дефинисала, дете с дубоким осећањима (deeply feeling kid).
Шта то значи? Др Кенеди говорила је о томе како препознати високо осетљиву децу и шта радити ако једно такво имате код куће.
“Обожавам такву децу” казала је. “Имам једно код куће и верујте ми, уз много труда, преживела сам.”
Ево два најважнија показатеља да и ваше дете спада у групу оних која све дубоко и снажно осећају:
1. Њихове су ескалације у понашању и осећањима чешће, интензивније и дуготрајније. “То су деца која заиста имају осећања чији интензитет се креће од 0 до милион, њихови су емоционални испади интензивнији, чешћи и трају дуже него код друге деце“, казала је др Беки. „Мислим да је страшно важно да родитељи знају да то није никаква представа, већ њихова истинска осећања“.
2. Стратегије које раде код већине деце, код њих не успевају. Прочитали сте све књиге о родитељству до којих сте дошли, прегледали све подкасте, прочитали гомилу текстова. А опет, сваки пут кад покушате да радите по правилу, именујете осећање, покажете разумевање, од вашег детета се то одбија и оно постаје још више раздражљиво. Ове покушаје, да детету приђете са идејом да му покажете да га разумете, др Беки назива стратегијама улазних врата. “То је оно кад детету приђете, кажете му да га разумете, да видите да се оно осећа (именујете како) и да сте ту да му помогнете. Као да сте на улазним вратима његовог унутрашњег света. Е па, деца с дубоким осећањима ће вам та врата залупити пред носом.”, каже др Беки.
Због чега су деца с дубоким осећањима другачија?
За ову децу, њихова рањивост смештена је тик уз осећај стида. „Зато, кад се деси да се саплету и падну, кад погреше, кад нешто не знају, а верују да би требало, па чак и кад изгубе у друштвеној игри – осете се рањивим.“ – каже др Беки и додаје да је рањивост за децу с дубоким осећањима заправо разлог за стид. А пошто се јако постиде – експлодирају. „Готово да могу да осете како им сопствена осећања нападају тело и онда и сами одговоре нападом.“ – објаснила је др Беки.
Како каже, њихови сензори увек су напети, више осећају, више примећују, па самим тим јаче и реагују.
Како, онда, могу да подржим своје дете с дубоким осећањима?
За почетак, ево шта НЕ ТРЕБА да радите. Када ваше дете има прејаку реакцију на нешто, сигурно да је прва ваша инстинктивна потреба да покушате да му помогнете. А кад вас одбије, могуће је да ћете одлучити да му једноставно окренете леђа и оставите га („добро, ако нећеш моју помоћ, ја идем“). Али ово, каже др Беки, заправо потврђује најгоре страхове вашег детета – да су заиста баш онако лоши као што мисле да јесу. Уместо тога, ова психолошкиња препоручује да седнете поред детета и једноставно будете ту, дајући му до знања да се не плашите његових снажних емоција, да вам ваше дете није превише.
“Важно је да будете ту уз своје дете јер му ваше присуство говори ‘Уз мене си сигуран. Ниси ми превише и твоја јака осећања не чине те лошим’.“ – истиче др Беки.
Дакле, прихватање детета са свим његовим јаким осећањима, са буром коју носе, уверавање да стојите чврсто на свом месту, да сте родитељ који је ту без обзира на све – прва је и најважнија ствар потребна сваком детету са дубоким осећањима.