Sve zajedno, danas su deca mnogo slabijeg zdravstvenog stanja nego recimo moja generacija, kaže dr Branimir Nestorović
Dr Branimir Nestorović je načelnik Odeljenja za alergologiju i pulmologiju Univerzitetske dečje klinike u Beogradu, profesor na Katedri za pedijatriju Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i autor brojnih stručnih i popularnih knjiga. U gostovanju na televiziji “Hram” dr Nestorović je govorio o tome kako da roditelji očuvaju imunitet svoje dece:
“Situacija u Srbiji je danas takva da se za svaku sitnicu deca vode lekaru, potpuno nepotrebno piju ogromnu količinu raznoraznih lekova, posebno antibiotika. Mi smo zemlja sa ogromnom potrošnjom antibiotika, gotovo osam puta većom nego neke zapadne zemlje. Ušlo je nekako u naviku, roditelji se plaše, nesigurni su. A razlog što se plaše je što ne veruju svojim instinktima kad je dete u pitanju nego više veruju nekoj literaturi. Vi ćete stalno slušati kada dođe majka sa detetom: „Pročitala sam na Internetu” ili „pročitala sam u nekoj knjizi”. Ja obično njima kažem – gledajte vaše dete, vi ste mu majka, vi ste ga rodili, devet meseci je bilo u vašoj utrobi, komuniciralo s vama, i vi treba da znate ša ono oseća. Pustite knjige, pustite sve ostalo!
Deca mnogo slabijeg zdravstvenog stanja nego ranije
Drugi faktori su jedna jako loša ishrana i način života. Moderna elektronska sredstva deci koja imaju bujnu maštu potpuno oduzimaju imaginaciju. Igrice, crtani filmovi – to je pasivna zabava, veoma privlačna. Malo je bavljenja sportom, skoro nikakvog kretanja, Sve zajedno, danas su deca mnogo slabijeg zdravstvenog stanja nego recimo moja generacija.
Danas je potpuno jasno da zdravlje najviše zavisi od ishrane, prvenstveno od prirodnih namirnica koje treba uzimati. Sintetski vitamini i preparati ne mogu da nadoknade ono što niste pojeli. Sintetski vitamin C je 14 puta slabiji od prirodnog, plus je njegovo dejstvo pod znakom pitanja. To što će dete popiti dve tablete vitamina – ni izdaleka niste ništa uradili.
Bakterije u crevima kritičan faktor razvoja imuniteta
Ono što je sad potpuno osvojilo nauku je tzv. crevna flora. Mi smo saznali da su naše bakterije u crevima kritičan faktor razvoja imuniteta kod ljudi. Sad je objavljen članak o tome da crevna flora majke utiče na imunitet deteta. Šta to znači za roditelje? Što manje antibiotika! Deca koja često dobijaju antibiotike do dve godine imaju gomilu problema sa zdravljem kasnije, to je sad potpuno jasno. Od gojaznosti, preko alergijskih bolesti… Mi imamo u crevima oko 3 kilograma bakterija i one svašta rade pozitivno u našu korist. Mi treba da ih čuvamo. Kažu da su najveće bogastvo koje steknete u životu vaše crevne bakterije. Čovek ima od 800-1000, a ako je baš srećan čovek i 1200 vrsta tih bakterija. Kad padnete da 200, onda počinju teške bolesti. Mi danas znamo da morate da čuvate te bakterije. I tu sad dolazimo do onog što mene fascinira, a to su te drevne mudrosti naših baba i deda – beli luk koji je najbolji izvor probiotika na svetu, a oni su hrana za korisne bakterije.