Dr Gabor Mate, pisac, lekar, psihoterapeut i svetski priznat stručnjak za dečji razvoj, održao je večeras predavanje u punoj sali MTS Dvorane u Beogradu. On je u Srbiju došao na poziv Fondacije Novak Đoković, a u sklopu projekta podrške svesnom roditeljstvu koje ova humanitarna fondacija sprovodi – „Podrška, ne perfekcija“.
Pred početak predavanja, profesor Gabor Mate, Novak Đoković, osnivač fondacije i Jelena Đoković, globalni predsednik fondacije, odgovarali su na pitanja medija.
Za naš portal dr Mate govorio je o posledicama traume u detinjstvu, na naš život u odraslom dobu.
Naime, veliki broj danas odraslih ljudi odgajan je u skladu sa metodama prisile, ucene, pretnji. Fizičko kažnjavanje, vikanje, odnos bez poštovanja smatrao se – vaspitavanjem. A ako danas te odrasle ljude upitate da li im je sve to nanelo traumu, većina će reći da nije. Da su dobro.
Ali, kako to uopšte znati? Kako znati da li su ipak ostali ožiljci na duši?
„Pre svega, da li patite od neke bolesti? Bilo fizički ili mentalno. Anksioznost, depresija… Da li imate ozbiljne probleme u vezama koje ostvarujete? Kad se nešto dogodi, da li ste u stanju da zadržite smirenost i ostanete prisutni ili reagujete burno? Da li uporno birate situacije koje nisu dobre za vas? Još nešto. Ako vičete na svoju decu, to je znak da postoji trauma, rekao je dr Mate.
Naš proslavljeni teniser Novak Đoković govorio je o temi straha, iz ugla sportiste.
„U sportu, svi mi imamo strahove. Onaj ko kaže da nema, mislim da ne govori istinu. Samo je pitanje na koji način se ti nosiš sa tim strahom i koliko te ta emocija sputava da nastupiš na najbolji mogući način i koliko te sprečava da ostaneš na putu koji si odabrao da slediš. Postoje različiti načini na koje se s tim možete suočiti, a nekada je intenzitet tog straha veliki, pa ga lako prepoznate. Tada je važno da to i komunicirate sa ljudima koji su u struci, sa ljudima koji su vam bliski i kojima verujete. U sportu se ne očekuje da se uopšte priča o tome jer bi to moglo biti shvaćeno kao izraz slabosti, ranjivosti, a u sportu je danas sramota biti ranjiv. Za mene, to nije tako. Često govorim o tome i mislim da je to važno, kao i ova današnja tema. Neophodno je o temama straha i traume i svim drugim emocijama koje vučemo iz detinjstva pričati i edukovati se, jer one utiču na naš život kad odrastemo.“ – istakao je Novak Đoković.
Globalna direktorka Fondacije Novak Đoković, Jelena Đoković, govorila je o samom programu „Podrška, ne perfekcija“, koji je nastao pre šest godina, sa idejom da podrže roditelje u periodu ranog razvoja dece, kako bi se podržalo korišćenje nekih drugačijih roditeljskih tehnika koje nisu toliko ustaljene u našoj tradiciji.
„Ne želimo fizičko kažnjavanje dece, etiketiranje, vređanje ili bilo kakvo mentalno ili fizičko maltretiranje dece. Na osnovu tih ciljeva smo i kreirali radionicu sa ciljem da podržimo roditelje. Potreba svakog roditelja je ista, svi žele svojoj deci najbolje, ali način na koji tu potrebu ispunjavaju je nešto što može da šteti detetu i njegovom razvoju. Na tom putu mi pokušavamo da roditelje podržimo da izaberu pravi način.“ – rekla je Jelena Đoković.
Ipak, i dalje postoji mnogo roditelja koji veruju da je fizičko kažnjavanje u pojedinim situacijama neophodno i da ono ne može škoditi detetu, ako je „umereno“.
„Ako pogledate istraživanja člana Britanske Akademije Ričarda Bentala (profesor kliničke psihologije) videćete da je otkrio da je povezanost između zlostavljanja u detinjstvu i mentalnih bolesti u odraslom dobu, veća nego što je veza između konzumiranja cigareta i raka pluća. Naravno da postoje roditelji koji jednostavno ne znaju i slede obrazac po kom su sami odgajani, ali njima bi trebalo objasniti da je zlostavljanje u detinjstvu okidač za psihičke bolesti, za mentalne bolesti, bolesti zavisnosti i ukratko – nesrećan život. I to je nauka dokazala. Mogu vam predočiti 25.000 članaka na tu temu. Roditelji koji veruju u tu vrstu odgoja samo su žrtve svog detinjstva i ne mogu zamisliti drugačije detinjstvo za svoju decu.“ – istakao je dr Mate.