У јутарњем програму телевизије Н1 данас је говорио професор др Георгис Константинидис, председник удружења педијатара Србије. Он је одговарао на питања водитеља о томе како коронавирус утиче на децу, да ли се нешто променило у односу на почетак епидемије, као и о томе које су мере заштите и јачања имунитета код деце најбоља превентива.
„Деца су и даље најјача карика у људском роду, а најслабија за вирус што се тиче преношења. Клиничко испољавање вируса и даље је слабијег интензитета него код одраслих, а оно што се код нас дешава у смислу пораста броја оболеле деце, само је последица великог броја инфекција у целој популацији.“ – каже доктор Константинидис и додаје да ми сад заправо и не знамо колико има асимптоматске деце и да је врло могуће да их је далеко више него на почетку, па је логично да имамо и већи број оних са симптомима.
„Мислим да је само у питању већи број случајева, а не промена у вирусу.“ – каже он.
Доктор објашњава да студије које имамо на тему испољавања вируса код деце имају веома мали узорак који се мери стотинама, а то је у медицини недовољно да се донесе неки закључак.
„Деца се и даље најмање заражавају, а то јесте чињеница које су те мање студије показале. Преурањено је да тврдимо да се вирус променио.“
Имунитет у вртићу
„Најбољи начин да заштитимо децу, али и себе од деце, јесте да ми чувамо децу тако што ћемо се сами придржавати мера. Придржавање мера код одраслих је нешто без чега се не може.“ – категоричан је др Константинидис.
Он каже и да, кад се било каква мера доноси, треба водити рачуна да је она примењива. Ако би се маске носиле правилно, оне би сигурно штитиле децу, али се то тешко може очекивати.
„Препоруке од стране CDC-ja су прво биле да деца не треба уопште да носе маске, па у априлу су рекли да треба, а питање је шта ће рећи у јулу и августу. Не постоји конзистентан став који би био заснован на доказима.“
„Деца би евентуално могла да носе платнене маске које би мењали на 4 сата. И сад замислите васпитачицу која пере руке, намешта маску, па дете скине, па она опет пере руке и намешта маску, па тако и другом детету, трећем… То је немогуће.“ – тврди доктор.
Додаје и да, да би мера била ефикасна, дете би морало да носи маску и у кући да би заштитило и себе и родитеље, што је нереално очекивати.
Имунитет код куће
Говорећи о томе како можемо ојачати имунитет детета у овом периоду како би се организам лакше изборио, доктор Константинидис каже да су опште мере сигурно добре. Примена цинка, селена, витамина Це и Де је проверено корисна, а неке студије помињу и фолну киселину која је добра у превенцији.
„Ако постоји 1% тешко оболелих у свету, толико има и код нас. Овде још нема деце на респиратору, али и то ће се десити, не зато што је вирус мутирао, већ је узорак оболелих толики па статистика мора да се испољи и код нас.“
Терапија код деце
Када је реч о терапији код оболеле деце, она зависи од стања детета. Код већине деце довољне су опште мере – примена кисеоника, раствора, антипиретика, а понекад се користе лекови против вируса, интерферон и антибиотици. И то тим редоследом.
„Оно што треба поменути је тај тзв. „кавасаки-лајк“ синдром. То је заправо једно системско инфламаторно обољење које јесте последица ковида. У таквим тешким случајевима се примењује интравенски имуноглобулин са аспирином или без њега, уз терапију коју сам поменуо. Ипак, код деце ређе има потребе за употребом специфичних лекова.
Труднице и новорођенчад
„То јесте један посебан сегмент. У првом таласу било је трудница које нису биле тешко болесне, али је укупно било мање оболелих. У посебном су ризику труднице које имају труднички дијабетес или висок притисак.“ – објашњава доктор.
Ипак, клиничка слика је као и код свих младих жена, тако и код трудница, мање изражена него код остатка популације. Инсистирање на тим тешким случајевима код трудница ствара погрешну слику, верује доктор Константинидис, који је и неонатолог.
Говорећи о овој теми, доктор каже да је једна студија показала да, од 155 заражених трудница, само њих три су вирус пренеле на новорођенче.
„Што се тиче млека, преноса путем млека, нема никакве разлике у учесталости обољевања код трудница које се породе природно и царски рез. Код нас се на царском резу инсистира, па се дете одваја од мајке, што је лоше. Треба инсистирати на мајчином млеку, мајка треба да пере руке и носи маску, али не и да ускрати детету своје млеко.“
У сваком случају, труднице и новорођенчад су у начелу мање угрожене од остатка популације, закључује доктор.
Приредила: А. Цвјетић