Бебе се у Србији све чешће рађају с аномалијама срца, централног нервног система, бубрега и урогениталног система, а према подацима Института за јавно здравље Србије, око 2.000 деце годишње роди се с урођеним поремећајима, укључујући и мртворођену децу.
Фото: М. Илић / РАС Србија
Академик професор др Небојша Радуновић, начелник Одељења за хуману репродукцију у ГАK-у у Вишеградској, лечи бебе док су још у мамином стомаку! Захваљујући феталној хирургији и спретним рукама овог доктора, многим бебама пружена је шанса за живот.
– Аномалије код беба у данашње време нису ретке, али ни тако честе. Многе генерације драматично су изложене проблемима након бомбардовања, а осиромашени уранијум утицао је на проценат малигних обољења и поремећаја чак и код беба у стомаку. Данас имамо једну бебу на 100 код које је неопходно урадити хируршку интервенцију, док су знатно чешћи ендокрини поремећаји који захтевају терапију лековима – објашњава др Радуновић.
Према његовим речима, фетална медицина у Србији сваким даном све више напредује, али упркос стручњацима, недостатак опреме нас спутава да будемо при самом врху у овој области.
– Најчешћи проблеми код којих је неопходна хируршка интервенција код беба у стомаку су опструкција мокраћовода и уретре, проблеми везани за дигестивни тракт, плућа, срце, цисте на јајницима, али и поједини тумори. Све те аномалије могу да буду фаталне по бебу, а мој задатак је да она преживи у трбуху мајке до термина порођаја, након чега се може оперисати и класичним методама – каже наш саговорник.
Kришом сам радио прегледе на ултразвуку, док су ми бабице чувале стражу, све док једног дана нисам разоткривен др Небојша Радуновић
Доктор објашњава да је цела ова област медицине кренула с почетком примене ултразвучних апарата.
– Ултразвук закључан у соби у Вишеградској био је једина машина те врсте у бившој Југославији и тада га је користио искључиво начелник. Мене је радозналост натерала да почнем да користим тај апарат. Kришом сам радио прегледе, док су ми бабице чувале стражу, све док једног дана нисам разоткривен – прича уз осмех професор Радуновић.
А први апарати за ултразвук нису имали покретну слику, те је било тешко урадити било какву интервенцију на фетусу. Након што су га „ухватили на делу“, надређени су професору дали задатак да изабере најбоље апарате који ће се користити у сврху лечења. Неколико година касније, клиника добија тада најквалитетнији ADR (Advanced Diagnostic Research) ултразвук из Америке и професор покреће потпуно нови приступ надзирања бебе и њеног лечења, што се убрзо претвара у дисциплину фетоматерналне медицине, учинивши нашу земљу једном од пионира у тој области.
– То је био једини апарат у то време, први који је омогућио да се види слика у покрету. Тада смо први пут видели како беба живи у утроби мајке, контролисали њено срце и имали шансу да радимо интервенције док је беба још у стомаку, без бојазни да ћемо је повредити – каже наш саговорник.
Ултразвук је био почетак феталне медицине након којег су лекари уводили нове технологије и ширили спектар могућности лечења беба. Трудницама у Србији су, у оквиру јавног здравства, данас доступни ултразвучни прегледи, који су незаобилазни у савременој контроли трудноће.
Престижна награда
Због иновација и непрекидног усавршавања фетоматерналне медицине, академик Небојша Радуновић награђен је престижном међународном наградом “William Liley Award” која носи име по човеку који је први у свету почео да размишља о лечењу беба у стомаку, а додељује се за значајан допринос у перинатологији.
Извор: Блиц