Доктор Бранимир Несторовић на новој ЛинкТВ има своју емисију – „Здраво са професором Несторовићем”. У једној од епизода он говори о повишеној телесној температури код деце, томе како је најбоље мерити, кад је време за лек и осталим, за родитеље битним стварима.
Телесна температура је наш одбрамбени механизам и то је индивидуална карактеристика. Свако има своју идеалну телесну температура. Мени кад дође мајка и каже: „Дете ми има температуру”, ја је питам колика је то температура. Она ако одговори 37,4 ја кажем да то није температура и она се малтене увреди. Уџбеници кажу да нормална температура код човека иде од 35,5 до 37,8. Видите да то за чак два степена може да варира. Постоје особе које имају стално ниску температуру.
Генерално, што је човек крупнији имаће нижу, а што је ситнији вишу телесну температуру. То је као код животиња кокошке имају 42, а слонови 35.
Најпоузданије је мерити температуру ректално, али ја то никад не бих радио. Може дете да се повреди. Мерење испод мишке је потпуно непоуздано. Ви морате тачно да нађете и погодите артерију испод мишке и ту да прислоните топломер и држите 10 минута. А оно што је најнезгодније јесте да ви кад детету дате лек и температура се спусти, њему се испод мишке може задржати топлота још 8 до 10 сати. Мерење на челу је такође непоуздано, бубна опна исто.
Како онда мерити темпратуру?
Па лепо, ставите руку на чело и видите да ли је вруће. Шта вас брига шта ће топломер да каже? Вас треба да интересује како се дете понаша. Ако је температура повишена и дете се игра, што бисте му давали лек?
Оно што свакако треба урадити кад је дете малаксало и има високу температуру, треба му измерити пулс. Ако је пулс непропорционално висок у односу на температуру (он се повећава 10 удара у минути за сваки степен температуре и то је нормално) то је онда знак да се нешто догађа, да дете има неку инфекцију која треба да се лечи.
Најинтересантније је то неко смешно веровање да ће температура стално да расте ако је не скидате. Ако температура треба да иде до 39,6, она ће толико да иде, неће преко. Наравно, оно што прво родитељи раде – дају детету лек за температуру. Али ти антипиретици су лекови који се користе за лечење реуматизма и они обарају имунитет. Зато с њима треба бити врло опрезан.
Дакле, ако дете лоше изгледа, ако је малаксало, има болове, онда у реду, дајте лек. Али не чим вам се учини да је температура мало више скочила.
Скидање температуре утопљавањем (презнојавањем)
Многима су као деци на тај начин скидали температуру. Ипак, тај метод је добар за одрасле, за децу није јер могу да добију фрас. Презнојавање је одлично јер ви страховито подигнете температуду, још преко оне повишене, и онда она крене да пада.
Наш организам савршено функционише, он све зна шта треба да ради, ви само треба да га усмерите. Дакле, утопљавање не за децу до 6 година.
Не треба се плашити температуре, она је веома корисна, не треба је сузбијати тек тако. Треба тражити узрок.
Комовица, сирће, јазавичја маст…
Ово су јако лоше методе скидања температуре. Кад имамо температуру, ми се знојимо, излучујемо воду, она испарава и односи топлоту. Е сад ви на кожу намажете алкохол који јако брзо испарава и расхлади кожу. Та кожа кад се расхлади она ће изазвати повећано стварање топлоте јер је организам то прихватио као расхлађивање. Према томе, крвни судови се сузе, због хладноће, топлота се ствара и температура у унутрашњости расте, а не може да се испољи на кожи и тада деца добијају фрас. Ако уопште скинете температуру, то ће бити на кратко.
Колико дана дете сме да буде код куће под температуром
Ми кажемо да дете сме да буде код куће три дана. Ако дете пет дана има озбиљније повишену температуру у односу на своју редовну, онда ту већ нечег има.
Оно што детету највише смета су тренуци кад температура скаче. Тад се дешава нешто у организму. Ако дете по цео дан има 39, неће то дете нешто богзнашта да буде болесно.
Приредила: А. Цвјетић