Једног дана ће ти све недостајати. Једног дана ће бити мир и тишина док идеш у купатило, уместо малих руку које лупају о врата баш као да је напољу земљотрес, док не скочиш са тоалета у паници, спуштених панталона.
Једног дана ће ти недостајати осећај да си све пропустила у животу јер ћеш тог једног дана све надокнадити. Твоја деца ће одрасти и добићеш пристојан одмор. Једног дана.
Дакле, уживај у добром, садашњем времену, зар не? Није то баш тако лако. Али сама себи говорим све време да ће ми једног дана то недостајати.
То је оно што себи говорим оних дана када сам на ивици да изгубим разум. Та мантра коју понављам ме чак и забавља, јер без обзира на то колико звучи као клише, то је истина. Стално мотам ту мисао по глави, посебно сада кад летњи распуст вири кроз завесе, спреман, чекајући шоу (тачније циркус).
Једног дана неће бити веш-корпе препуне прљаве одеће, спортске опреме, или костима. Једног дана неће бити бескрајне гомиле посуђа у судопери.
И то ће ти недостајати.
Недостајаће ти да будеш потребна некоме све време. Недостајаће ти да те неко непрестано тражи. Недостајаће ти да те зову по сто пута дневно за све могуће важне и неважне ствари.
Једног дана неће бити никога у близини да бринете о његовој забави током распуста, јер ће тај неко имати своје животе, пријатеље и страсти.
Тај живот, за који мислиш да не можеш да дочекаш сада (време са својим супругом, време са самим собом) – ће доћи и онда ће све бити готово. Сва она нервоза због блата на поду, мрље на тепиху или хаоса у читавом стану нестаће очишћена плимом живота…
Дакле, можда не можеш потпуно да уживаш у тренуцима са својом гласном, неуредном, брбљивом децом данас, али помаже да имаш на уму да ће овај дан проћи и једног дана ће ти то недостајати.
Једног дана ће ти недостајати вожња до и од школе. Недостајаће ти чак и њихова згађена лица кад виде шта си спремила за вечеру. Недостајаће ти и оно када те зову у собу по стоти пут тражећи чашу воде, још један загрљај или трећу причу, или да вам узбуђено испричају шта им се десило.
Недостајаће ти и безброј питања и потпитања – јер – погодите шта? У неком моменту ће схватити да ви не знате баш све. Биће вам жао тада.
Једног дана нећеш бити ту да видиш шта они раде, сваког минута у току дана. Једног дана они неће стално тражити твоје одобрење. Једног дана, они ће, надамо се, бити довољно сигурни у себе да раде већину ствари без тебе.
Дакле, следећи пут када пожелиш да вриштиш, вичеш, или побегнеш кроз врата, јер нико не слуша твоју плејаду о чишћењу, само реци сама себи да ће доћи време када ће ти недостајати овај узбудљиви и прелепи хаос. То ће ти помоћи да олакшаш свој осећај безнађа тих посебно тешких дана који нису баш у складу са здравим разумом.
Драге маме, иако није могуће да у потпуности уживате у свим тренуцима који су вам на располагању као родитељима, дефинитивно морате знати да ће вам једног дана све то недостајати.
Приредила: Андријана Максимовић