Društvo psihologa Srbije (DPS) oglasilo se povodom napisa u medijima i tvrdnji advokata učenika Pete beogradske gimnazije da je učenik ove škole, Lazar Zgonjanin, pozvan kod psihologa škole nakon što je dao izjavu u kojoj je pokazao stav da Danka Nešović ne zaslužuje Svetosavsku nagradu.
On je, tvrdi advokat, kod psihologa isleđivan kao u policiji, što nikako nisu pedagoške metode niti pristup koji sme da se primenjuje u školama.
Tim povodom, Društvo psihologa Srbije izdalo je saopštenje koje prsnosimo u celini.
”Društvo psihologa Srbije (DPS) obraća se učenicima, roditeljima, nastavnicima i celokupnoj javnosti povodom medijskih istupanja vezanih za navodna postupanja nekih školskih psihologa u kojima se opisuje praksa da se, zbog javnog izražavanja mišljenja, učenici pozivaju na razgovore koji su, prema svedočenjima, imali obeležja ispitivanja, pritiska i zastrašivanja.
Smatramo svojom profesionalnom i društvenom obavezom da jasno ukažemo da takvo postupanje ne predstavlja psihološku struku, već njenu zloupotrebu.
Psiholog u školi radi u interesu učenika, nastavnika i roditelja poštujući moralna i strukovna načela. Imajući u vidu učenike, osnovna dužnost školskog psihologa je da bude njihov oslonac tako što će osigurati bezbednu sredinu i izgraditi odnos poverenja, razumevanja i psihološku podršku umesto pritisaka i pretnji, da štiti njihovo dostojanstvo, emocionalnu sigurnost i prava umesto da ih ugrožava. Ukratko da deluje u najboljem interesu učenika, i onda kada je to u suprotnosti sa zahtevima drugih autoriteta.
Etički kodeks Društva psihologa Srbije je u tom pogledu veoma jasan i njime se jasno i nedvosmisleno propisuje okvir profesionalnog postupanja. Norme propisane Etičkim kodeksom nisu stvar ličnog tumačenja i izbora, već predstavljaju obavezujući minimum profesionalne odgovornosti.
Na primer:
• član 1.0. ukazuje da nikakvi ciljevi, strukovni ili vanstrukovni, ne mogu doći iznad dostojanstva i dobrobiti pojedinca;
• član 2.1. ukazuje da je dužnost psihologa da spreči negativne posledice po osobu sa kojom radi, a koje mogu proisteći iz njegovog postupanja;
• član 2.4. obavezuje psihologa da bude svestan razlike u moći u odnosu sa osobom sa kojom radi i da tu moć ne zloupotrebi što je posebno važno u radu sa decom i mladima;
• član 2.9. propisuje da je psiholog obavezan da postupa na način koji narušavaju dostojanstvo osobe sa kojom rad čak i kada se radi o uzgrednom efektu,
• član 2.10. štiti profesionalnu autonomiju psihologa tako što ga propisuje da ga ne obavezuju nalozi bilo kog autoriteta ako su u suprotnosti sa strukom i Kodeksom;
• član 3.3. i 3.3.2. eksplicitno zabranjuju psihologu da zloupotrebljavaju svoja stručna znanja i položaj u političke ili ideološke svrhe.
Prema medijskim izveštajima i izjavama učenika i roditelja, postoji sumnja da su pojedini školski psiholozi sprovodili postupke koji uključuju razgovore sa učenicima koji nisu imali karakter psihološke podrške već „isleđivanja“, postavljanje pitanja koja mogu proizvesti strah, osećaj krivice ili ugroženosti, kao i korišćenje svoje pozicije psihologa u kontekstu disciplinskog postupka i mogućeg političkog pritiska na učenike. Takvi postupci su u potpunoj suprotnosti sa navedenim članovima Kodeksa i mogu naneti direktnu štetu učenicima, ali i trajnu štetu poverenju javnosti u psihološku struku.
Iz tog razloga, Društvo psihologa Srbije se ograđuje od takvih postupaka i želi da istakne da oni ne predstavlja psihološku profesiju, niti vrednosti većine psihologa koji svoj posao obavljaju savesno, stručno i u službi učenika i njihovog razvoja.
Pored toga, želimo da poručimo učenicima, roditeljima i nastavnicima da imaju našu podršku i da ih ohrabrujemo da se obrate nadležnim organima i Društvu psihologa Srbije za zaštitu od svake vrste štetne psihološke prakse.”