Ако би се мало пажљивије ишчитали новински наслови, просечан читалац би закључио да су родитељи, а нарочито кеве, осим корупције, криминала и претњи премијеру, највећи проблем Србије – ево последњи случај намере да се ПИО фонд обрачунава са мамама које продужавају породиљско, показује намере те организоване кевинске банде.
Србија заиста, у односу на многе земље у свету има дуго породиљско одсуство – 11 месеци, односно 12 месеци од отварања породиљског. Сасвим довољно времена да се породите, навикнете на чињеницу да сте мајка, упознате и зближите са бебом, дојење сведете на разуман број пута.
Зашто су онда наше мајке такве незахвалнице и траже још?
– Најпре, и пре него што затрудне, сасвим им је јасно да ће то дете које планирају морати нешто да једе, од нечег да се облачи и неко ће да га чува. Па у старту морају добро да размисле – имају ли посао, макар и најбедније плаћен, имају ли где да живе, и да ли ће као тројка успети да развуку од првог до првог оно што зараде.
– А ако слушају послодавце, нарочито оне који им под нос потуре бланко отказе којима их држе у шаци да неће затруднети пре него што им и последњи фоликул са јајном ћелијом не пропадне, велике су шансе да и када једном реше, имаће проблем да пређу у статус труднице. Онда се зна, прегледи, анализе, и на крају вантелесна оплодња. Ако су до тада и уштеделе нешто захваљујући изгарању на послу, уштеђевина ће се брзо истопити.
– Онда, трудне и усхићене обилазе гинекологе, па ако немају екстремно дебеле живце, почињу да плаћају прегледе, анализе, јер не могу да чекају да додју на ред, па ако их успешно уплаше, онда се плаћају додатне анализе за сваки случај.
– Онда дође порођај, где често наивним и уплашеним будућим родитељим извуку и последњи динар, само што им портир на улазу у породилиште не распали тарифу за то што чува здграду.
– Када то преживе, новац који им преостане после опремања бебе развлаче некако не би ли се прехранили. То ако је мама запослена и прима породиљско. Ако није, или послодавца боли уво да јој исплати оно што јој по закону припада – онда с једном платом углавном не могу ни да се прехране. А ако мама не доји него још и за најмлађег члана по храну морају у хипермаркет, сви се хватају за главу.
– Када негде тамо после деветог, десетог месеца мама оде до вртића да се распита када дете може да крене, најчешће ће је сачекати одговор: НЕМА МЕСТА; где сте до сада. Јер требало је вашег малишана да пријавите на листу чекања док је још било зигот. Овако, шта њих брига што вама истиче породиљско?
– Ако неким случајем радите а нисте пријављени, на ред за државни вртић нећете доћи ни када ваш мезимац буде увелико имао бркове/или сисе, и славио пунолетство. Приватни вртић може, ако имате да испљунете 200-300 евра месечно, што је врло често цела плата поносне маме.
– А онај послодавац, који углавном није исплаћивао надокнаду, једном када му дођете на очи после порођаја, често ће учинити све да зажали што сте и помислили на секс без контрацепције и планирање породице – ви више НИКАДА нећете бити радник на којег је он рачунао. Од тога да ћете се наравно вратити на лошију позицију са које сте отишли, до тога да наравно све почињете из почетка и да вам се ваше мајчинство замера где код то може. Боловања, слободне дане, дечије температуре ће вам изаћи на нос првом приликом.
– То оне срећнице које се на посао ВРАТЕ. Али многе маме када додју после породиљског као „поклон“ чекају њихове радне књижице. Јер, кева не може бити ни добар ни пожељан радник.
Зато су наши вредни државни руководиоци решили да се разрачунају са злим кевама, које на све начине, па понекад и „варајући систем“, желе да себи направе бољу одступницу. Зато манипулишу људима, причајући глупости – наиме продужена нега детета може да се да до 5. године детета и то за врло јасне индикације. Та нега се добија само ако имате дете са инвалидитетом, па чак и тада родитељи периодично морају да доносе документацију.
Продужена породиљска боловања од 1,2, 3 месеца свакако не спадају у та боловања, иако их одобрава лекарска комисија. И ту се заиста ради о деци која су на пример имала физијатријских проблема, касније проходају, имају нарушен имунитет и не препоручује им се у том моменту колектив (јер и ако крену у колектив бице стално болесни а маме – погађате на боловању). И то право жене користе. Али не потписују оне та боловања, већ лекарске комисије. Зашто се онда само маме „прозивају“? (више…)