Губитак трудноће ствара јединствену врсту туге која захтева време, саосећање и посебну подршку паровима који се суочавају са таквим болом
Губитак детета је једно од најтрауматичнијих догађаја које можемо да замислимо. С друге стране, када је губитак трудноће у питању, немамо јасну свест и представу о томе о каквом губитку је реч и шта све он носи са собом.
Изгубљене трудноће су честе, од 10 до 20 процената свих потврђених трудноћа заврши се побачајем (губитак до 20. недеље трудноће), а још један проценат трудноћа изгуби се након 20 недеља гестације. Такви губици често су невидљиви. Многи побачаји десе се пре него што саопштимо лепе вести о трудноћи својим пријатељима и члановима породице, а чак и кад људи око нас знају за трудноћу, често не препознају дубину губитка након побачаја.
Истраживања показују да се код чак 30 одсто жена које доживе губитак трудноће јављају значајне емоционалне реакције и проблеми са менталним здрављем. Једна од 10 жена након изгубљене трудноће испољиће знаке поремећаја који се дијагностикују као анксиозност, депресија или посттрауматски стресни поремећај.
Упркос томе, друштвено смо научени да будемо слепи за овакав губитак и да га не препознајемо као легитиман.
“Па шта сад, дешава се. Сад само брзо наставите даље да радите на беби.”
Познато?
Губитак трудноће има своје специфичности у односу на све остале губитке
Празан креветац, изгубљена нада…
Једна од највећих специфичности губитка трудноће је то што губимо будућност, а не прошлост. Када изгубимо вољену и драгу особу, остају нам слике, сећања, имамо неку прошлост која нас повезује са том особом. Са губитком трудноће имамо само оно што смо замишљали. Све идеје о томе како ће изгледати наш живот са дететом остају изгубљене и једноставно нестају.
Родитељи, а посебно труднице осећају повезаност са бебом током трудноће али ипак не постоји прихваћен начин да се тај губитак обележи. Нема сахране, церемоније, ритуала, прихваћеног жаљења, загрљаја подршке, саосећања… Пријатељи и чланови породице, као и медицински радници често очекују да особа која је доживела овакав губитак брзо настави даље као да се ништа посебно није догодило.
Уобичајена заблуда је да нова трудноћа може ублажити бол од претходног губитка. Није увек тако једноставно. Напротив, неколико студија је показало да су жене након губитка имале веће стопе анксиозности и депресије у следећој трудноћи. Код одређеног броја жена ова осећања трају током целе трудноће па чек и након трудноће, посебно ако су доживеле вишеструке пренаталне губитке.
Последице суочавања са губитком у претходним трудноћама могу утицати и на способност мајке да се након порођаја повеже са својом бебом.
И мушкарци носе ожиљке од губитка
Трудноћу је у свом телу изгубила жена, бебу, очекивања, наду, планирање и све оне слике нас у улози родитеља изгубио је и он, отац неостварен у својој улози због губитка трудноће.
Мушкарци и жене често користе различите стратегије суочавања са губитком. Док ће жене пре разговарати, туговати, испољавати емоције, мушкарци ће се трудити да потискују и контролишу своје емоције како би били “јаки” за своју партнерку.
Ови различити начини туговања и суочавања са стресом, могу нарушити партнерске односе јер се мушкарци и жене налазе на различитим местима, не тугују заједно већ траже свако за себе оно што им је обома потребно.
Психолошка подршка паровима са искуством губитка трудноће
Уколико и ви носите ожиљак од губитка трудноће, ево неколико савета који вам могу помоћи:
Најпре прихватите све што осећате.
Ваша осећања су нормална и очекивана. Не борите се против њих
Дозволите себи време за жаљење.
Нова трудноћа неће залечити ране, зато не журите. Дајте себи простора и времена за туговање.
Будите заједно у суочавању са губитком.
Делите своја осећања са партнером. Будите заједно, подржите једно друго. Нека вас искуство губитка повеже уместо да вас раздваја.
Не кривите себе.
Није баш све у животу до нас. Неке се ствари само догоде и ма колико нас болеле оне су саставни део живота. Уместо да кривите себе, покушајте да усмерите мисли на све оно на шта тренутно можете да утичете.
Не устручавајте се да потражите помоћ.
Не морате кроз све ово да пролазите сами. Психолошка подршка може вам бити од велике користи, посебно ако код психолога идете заједно.
Аутор: Јасмина Михљак, психолог, психолошки центар Вигнера, специјализован за пружање психолошке подршке у репродуктивном добу