Сигурно сте већ имали прилике да чујете и читате о томе да се граница пубертета померила, те да сада деца, нарочито девојчице, већ са девет година доживљавају промене које су пре само двадесет година биле резервисане за тринаестогодишњакиње. Промене на телу, као и појава циклуса у десетој години више нису необична појава.
Али за девојчицу и њене родитеље то је ипак својеврсно изненађење, кад год да се догоди. У таквим ситуацијама тате се обично постиде, склоне и праве да се ништа не догађа, а тежак задатак разговора обично припадне мами. Наравно, увек је боље да се тај разговор обави пре него што се први циклус догоди, али како се то дешава све раније, понекад маме не стигну да предухитре пубертет.
А како о овој теми разговарати са ћерком? Одакле почети? Да ли је то тренутак и за први разговор о сексу? Да ли ће разумети?
Ова питања себи поставља свака мама, а у тражењу одговора сада може имати и помоћника у облику једне духовите, забавне, али едукативне књиге под називом „28 дана“ у издању Креативног центра.
Вера је главна јунакиња овог духовито написаног и илустрованог кратког романа који ће читаоце засмејати и забавити и, што је најважније, свим девојчицама – али и дечацима – објаснити шта је менструација, како функционише женско тело за време циклуса и да све то треба доживљавати мирно, као нешто сасвим природно. Јер то и јесте.
Вера улази у пубертет и дешавају јој се неке чудне ствари. Расту јој груди, ничу длачице тамо где их никада раније није било, а другар из фудбалског тима одједном јој је постао страшно сладак. Уз све то, она још не разуме шта је тај фамозни циклус и тражи објашњења, али покушаји никако да уроде плодом. У њеној потрази за одговорима Вери ће помоћи комшиница – госпођа Елвира из биљне апотеке – која мајку природу пореди са упорном и мало досадном прабабом која се стално распитује имаш ли дечка и када ће потомство.
На свом путу ка сазнавању Вера ће се поново повезати са мамом и старијом сестром, а и њен другар Коста из фудбалског тима, који и сам има три сестре, биће ту да јој пружи подршку.
Поред тога што тинејџерима помаже да разумеју како и зашто се дешава менструални циклус ова књига је важна јер подсећа на то колики су пут жене прошле у својој еманципацији – од фазе када су током циклуса сматране неурачунљивим и нису могле да обављају професије као што су лекар и судија, до периода од пре само педесет година када нису постојали улошци и пилуле против болова у стомаку.
У наставку се налази и један одломак из овог занимљивог романа ауторке Лије Чели са илустрацијама Иларије Урбинати, у преводу Мирјане Попов-Слијепчевић.
Надувена риба за доручком
„Мама, да ли ти изгледам надувено?“
Погледам сестру Ирену, а онда маму. То се деси једном у сваких отприлике двадесет осам дана – моја сестра ујутру мисли да је надувена и почне све редом да запиткује да ли је у праву. Ако јој одговориш не, правиш је будалом. Ако јој одговориш да, тераш је да се осећа НАДУВЕНО, што је горе. Кад јој кажеш да журиш, то је катастрофа – закључује да изгледа толико страшно надувено да немаш храбрости да јој то признаш. Последњи пут када је мама покушала да се извуче под изговором да мора да жури на посао, Ирена се затворила у собу да се исплаче и отишла је у школу тек на други час.
То се догађало пре годину дана, а онда је мама научила. Прави одговор је НЕ, пропраћен збуњеним изразом лица као да не капираш о чему прича, типа: „Ја нисам одавде, wхат ис надувена?“ Ирена се обично смири, баци поглед у огледало и промрмља: „То је зато што ми се ближи циклус“, и прича је накратко завршена.
Али не и данас. Мамино НЕ није довољно збуњено, јер Ирена наставља: „Ипак личим на надувену рибу!!! Стварно невероватно, баш данас кад се у школи сликамо…“
Ја још немам мобилни, али када ми га буду поклонили, сликаћу Ирену док има циклус и после тога, а онда ћу од ње тражити да нађе разлику. И неће ни сама моћи да је види, јер је споља увек иста. Ако и постоји нека промена, она је тако мала да је не би приметили ни алгоритми за препознавање лица. „За рибу не знам, али да си гњаваторка – јеси, и те каква!“, кажем јој хукћући.
Она се искези на мене: „Стварно си кретен. Једва чекам да и ти добијеш мензис, па да се смејемо заједно!“ Окрене се и оде у школу.
Мама је прати погледом док силази низ степенице, а онда ми озбиљно каже: „Покушај да је схватиш, Вера. Нервозна је пред почетак циклуса.“
Штета што Иренини нерви не могу да се фотографишу. Верујте ми, ни ту нема велике разлике између периода циклуса и других дана.
А кад само помислим да је моја сестра до пре три године била готово нормална. Никога није гњавила својом невидљивом надувеношћу, није било дана када се вуче по кући с руком на стомаку, није се лоше понашала према свима који немају то што има она, није терала маму или тату да ноћу излазе и траже дежурну апотеку јер је потрошила улошке или таблете против болова у стомаку.
Онда је једног дана, кад је била у седмом разреду, у њен живот ушао ЦИКЛУС. Или, боље рећи, ЊЕН циклус је ушао у НАШ живот. Изгледа ми да се од тада у нашој кући све врти око Ирениног циклуса.
Наша препорука је да не морате чекати да први циклус дође да бисте овај роман уврстили у библиотеку ваше девојчице. Већ са навршених девет година ово ће бити сасвим прикладно и занимљиво штиво које можете читати заједно и заједно се смејати Вериним авантурама. Будите ту да одговорите на свако питање и да се побринете да, кад тај дан дође, то не буде никакав БАУК.