Sigurno ste već imali prilike da čujete i čitate o tome da se granica puberteta pomerila, te da sada deca, naročito devojčice, već sa devet godina doživljavaju promene koje su pre samo dvadeset godina bile rezervisane za trinaestogodišnjakinje. Promene na telu, kao i pojava ciklusa u desetoj godini više nisu neobična pojava.
Ali za devojčicu i njene roditelje to je ipak svojevrsno iznenađenje, kad god da se dogodi. U takvim situacijama tate se obično postide, sklone i prave da se ništa ne događa, a težak zadatak razgovora obično pripadne mami. Naravno, uvek je bolje da se taj razgovor obavi pre nego što se prvi ciklus dogodi, ali kako se to dešava sve ranije, ponekad mame ne stignu da preduhitre pubertet.
A kako o ovoj temi razgovarati sa ćerkom? Odakle početi? Da li je to trenutak i za prvi razgovor o seksu? Da li će razumeti?
Ova pitanja sebi postavlja svaka mama, a u traženju odgovora sada može imati i pomoćnika u obliku jedne duhovite, zabavne, ali edukativne knjige pod nazivom „28 dana“ u izdanju Kreativnog centra.
Vera je glavna junakinja ovog duhovito napisanog i ilustrovanog kratkog romana koji će čitaoce zasmejati i zabaviti i, što je najvažnije, svim devojčicama – ali i dečacima – objasniti šta je menstruacija, kako funkcioniše žensko telo za vreme ciklusa i da sve to treba doživljavati mirno, kao nešto sasvim prirodno. Jer to i jeste.
Vera ulazi u pubertet i dešavaju joj se neke čudne stvari. Rastu joj grudi, niču dlačice tamo gde ih nikada ranije nije bilo, a drugar iz fudbalskog tima odjednom joj je postao strašno sladak. Uz sve to, ona još ne razume šta je taj famozni ciklus i traži objašnjenja, ali pokušaji nikako da urode plodom. U njenoj potrazi za odgovorima Veri će pomoći komšinica – gospođa Elvira iz biljne apoteke – koja majku prirodu poredi sa upornom i malo dosadnom prababom koja se stalno raspituje imaš li dečka i kada će potomstvo.
Na svom putu ka saznavanju Vera će se ponovo povezati sa mamom i starijom sestrom, a i njen drugar Kosta iz fudbalskog tima, koji i sam ima tri sestre, biće tu da joj pruži podršku.
Pored toga što tinejdžerima pomaže da razumeju kako i zašto se dešava menstrualni ciklus ova knjiga je važna jer podseća na to koliki su put žene prošle u svojoj emancipaciji – od faze kada su tokom ciklusa smatrane neuračunljivim i nisu mogle da obavljaju profesije kao što su lekar i sudija, do perioda od pre samo pedeset godina kada nisu postojali ulošci i pilule protiv bolova u stomaku.
U nastavku se nalazi i jedan odlomak iz ovog zanimljivog romana autorke Lije Čeli sa ilustracijama Ilarije Urbinati, u prevodu Mirjane Popov-Slijepčević.
Naduvena riba za doručkom
„Mama, da li ti izgledam naduveno?“
Pogledam sestru Irenu, a onda mamu. To se desi jednom u svakih otprilike dvadeset osam dana – moja sestra ujutru misli da je naduvena i počne sve redom da zapitkuje da li je u pravu. Ako joj odgovoriš ne, praviš je budalom. Ako joj odgovoriš da, teraš je da se oseća NADUVENO, što je gore. Kad joj kažeš da žuriš, to je katastrofa – zaključuje da izgleda toliko strašno naduveno da nemaš hrabrosti da joj to priznaš. Poslednji put kada je mama pokušala da se izvuče pod izgovorom da mora da žuri na posao, Irena se zatvorila u sobu da se isplače i otišla je u školu tek na drugi čas.
To se događalo pre godinu dana, a onda je mama naučila. Pravi odgovor je NE, propraćen zbunjenim izrazom lica kao da ne kapiraš o čemu priča, tipa: „Ja nisam odavde, what is naduvena?“ Irena se obično smiri, baci pogled u ogledalo i promrmlja: „To je zato što mi se bliži ciklus“, i priča je nakratko završena.
Ali ne i danas. Mamino NE nije dovoljno zbunjeno, jer Irena nastavlja: „Ipak ličim na naduvenu ribu!!! Stvarno neverovatno, baš danas kad se u školi slikamo…“
Ja još nemam mobilni, ali kada mi ga budu poklonili, slikaću Irenu dok ima ciklus i posle toga, a onda ću od nje tražiti da nađe razliku. I neće ni sama moći da je vidi, jer je spolja uvek ista. Ako i postoji neka promena, ona je tako mala da je ne bi primetili ni algoritmi za prepoznavanje lica. „Za ribu ne znam, ali da si gnjavatorka – jesi, i te kakva!“, kažem joj hukćući.
Ona se iskezi na mene: „Stvarno si kreten. Jedva čekam da i ti dobiješ menzis, pa da se smejemo zajedno!“ Okrene se i ode u školu.
Mama je prati pogledom dok silazi niz stepenice, a onda mi ozbiljno kaže: „Pokušaj da je shvatiš, Vera. Nervozna je pred početak ciklusa.“
Šteta što Irenini nervi ne mogu da se fotografišu. Verujte mi, ni tu nema velike razlike između perioda ciklusa i drugih dana.
A kad samo pomislim da je moja sestra do pre tri godine bila gotovo normalna. Nikoga nije gnjavila svojom nevidljivom naduvenošću, nije bilo dana kada se vuče po kući s rukom na stomaku, nije se loše ponašala prema svima koji nemaju to što ima ona, nije terala mamu ili tatu da noću izlaze i traže dežurnu apoteku jer je potrošila uloške ili tablete protiv bolova u stomaku.
Onda je jednog dana, kad je bila u sedmom razredu, u njen život ušao CIKLUS. Ili, bolje reći, NJEN ciklus je ušao u NAŠ život. Izgleda mi da se od tada u našoj kući sve vrti oko Ireninog ciklusa.
Naša preporuka je da ne morate čekati da prvi ciklus dođe da biste ovaj roman uvrstili u biblioteku vaše devojčice. Već sa navršenih devet godina ovo će biti sasvim prikladno i zanimljivo štivo koje možete čitati zajedno i zajedno se smejati Verinim avanturama. Budite tu da odgovorite na svako pitanje i da se pobrinete da, kad taj dan dođe, to ne bude nikakav BAUK.