Na listi tehnoloških viškova nalaze se 4.504 zaposlena u obrazovanju (1.249 punih normi), a od tog broja 401 radnik je takozvani pun tehnološki višak.
U poređenju sa podacima iz juna, broj viškova u školama je gotovo dupliran – tada ih je na listi bilo 2.514 (578 punih normi), od čega je 121 bio bez ijednog časa.
Dobrivoje Marjanović, iz Unije sindikata prosvetnih radnika, kaže da su ovi podaci očekivani. On pretpostavlja da je među potpunim viškovima najviše domara, ložača i pomoćnih radnika, koje je bez posla ostavila primena pravilnika o finansiranju škola. Povećanje broja viškova je i rezultat odluke resornog ministarstva da se đaci koji rade po IOP 1 više ne broje kao dva učenika.
– Na ovakav razvoj događaja smo upozoravali. Ministarstvo je povećalo broj psihologa i pedagoga u školama, pa je nešto moralo da bude smanjeno. Obrazloženje koje smo dobili je da je ministar naložio svojim saradnicima da ispitaju gde su najveće manipulacije. Utvrđeno je da su podaci lažirani na kvadraturi objekata, ali i da ima abnormalno veliki broj učenika koji rade po IOP 1 – kaže za Danas Marjanović.
Na listi viškova nalazi se i 5.789 ljudi koji su zasnovali radni odnos sa nepunom normom, dok ih je u junu bilo 6.713. Marjanović pretpostavlja da je do smanjenja došlo jer su neki zaposleni tokom leta ukrupnili normu. Da bi se ovi ljudi zbrinuli potrebno je 1.302 pune norme.
S druge strane, u sistemu je slobodno 31.067 radnih mesta, što je 23.441 puna norma, ali su u ovu brojku uračunata i ona na kojima su angažovani radnici na određeno vreme. Direktori škola su obavezni da sva ta mesta prikažu kao slobodna, pošto prednost pri preuzimanju imaju tehnološki viškovi. U odnosu na podatke iz juna, broj slobodnih mesta je povećan – tada ih je bilo 27.262, odnosno 20.187 punih normi. Pretpostavlja se da je do povećanja došlo jer je jedan broj zaposlenih u međuvremenu otišao u penziju.
Prema planu Ministarstva prosvete, tehnološki viškovi još danas mogu da podnesu zahtev za preuzimanje, a direktori o prijemu u radni odnos odlučuju sutra i prekosutra. Marjanović kaže da su rokovi utvrđeni da bi se radilo efikasnije, ali da će ovaj posao nastaviti i narednih mesec ili dva dana. Naredni presek stanja trebalo bi da bude poznat u petak.
Izvor: Danas