Roditeljstvo je jedan komplikovan posao koji zahteva kombinaciju strpljenja, ljubavi i emocionalne svesti, kako biste stvorili podržavajuće i zdravo okruženje u kom će vaša deca rasti. Emocionalno inteligentni roditelji nisu samo svesni svojih emocija, već imaju veštine potrebne da prepoznaju i odgovore adekvatno na emocije svoje dece.
Ali, ključ za dobrobit svakog deteta svakako je sposobnost odraslih ljudi u njegovom životu da kontrolišu svoje emocije. Izveštaj objavljen u junu ove godine otkriva da su dve osobine ličnosti naročito važne ako želimo da poboljšamo sposobnost samoregulacije i stvorimo uravnoteženu i emocionalno podržavajuću sredinu za našu decu da u njoj odrastaju.
1. Savesnost
Savesnost se odnosi na sposobnost pojedinca da bude organizovan, odgovoran i orijentisan ka cilju. Za roditelje, biti savestan znači biti pažljiv prema potrebama svoje dece, uspostavljati rutine koje čine da se deca kod kuće osećaju sigurno.
Savesni roditelji su promišljeni u svojim postupcima i svesni kako njihovo ponašanje utiče na emocionalno blagostanje njihove dece. Takav roditelj odvojiće vreme da razmisli o tome kako to što radi, govori, pokazuje, utiču na emocionalni rast njegovog deteta. Takođe, veća je verovatnoća da će postaviti realna očekivanja za svoju decu i pružiti neophodnu podršku kako bi im pomogli da ispune ta očekivanja.
„Kada savesni ljudi postanu roditelji, oni će biti posvećeni roditeljskoj ulozi i nastojaće da postignu red i strukturu za svoju decu, što će rezultirati tome da i deca nauče slične obrasce“, pišu istraživači.
Savesni roditelji su takođe proaktivni u rešavanju potencijalnih izazova pre nego što oni postanu značajni problemi. Kada se deca suočavaju sa poteškoćama, savesni roditelji im pomažu da se snađu, sa strpljenjem i razumevanjem, umesto da reaguju impulsivno. Ovaj promišljen pristup osigurava da deca nauče kako da konstruktivno upravljaju emocijama.
Takvi roditelji imaju i tendenciju da daju prioritet dugoročnom blagostanju svoje dece u odnosu na kratkoročna rešenja. Kratkoročna rešenja poput fizičke kazne, zastrašivanja i ucene, zamenjuju dugoročnim, kao što su dobar uzor, razgovor, aktivno slušanje i emocionalna validacija.
2. Prijaznost
Prijaznost podrazumeva podrazumeva toplinu, ljubaznost, sposobnost da se tuđe potrebe stave ispred svojih. Prijazni roditelji se trude da budu empatični i saosećajni, što im bitno olakšava da se s decom povežu na emocionalnom nivou. Zahvaljujući tome, deca se osećaju voljeno i cenjeno.
Prijazan roditelj je vešt u prepoznavanju emocija svoje dece i ume da na njih odgovori na negujući način. Veća je verovatnoća da će umeti dete zaista da sasluša i razume njegovu perspektivu bez osuđivanja. Ovo podstiče decu da se osećaju prijatno u izražavanju svojih emocija, znajući da će naići na razumevanje pre nego na kritiku.
Modelirajući mirno i saosećajno rešavanje sukoba, ovi roditelji uče svoju decu kako da se izbore sa nesuglasicama na zdrav način. Takvi roditelji takođe imaju tendenciju da budu strpljiviji i praštajući, što pomaže u održavanju jakih emocionalnih veza s decom.
Deca imitiraju ponašanja koja primećuju kod svojih roditelja, a kada ih vide kako pristupaju svetu sa ljubaznošću i empatijom, veća je verovatnoća da će i sama usvojiti ove osobine.
Pokazujući ove dve osobine osobine – savesnost i prijaznost, roditelji postavljaju teren da deca sa poverenjem upravljaju sopstvenim emocijama i odnosima. Takvi roditelji takođe imaju tendenciju da uživaju u dubljim, ispunjenijim vezama sa svojom decom. Njihova emocionalna inteligencija postaje doživotni dar, obogaćujući njihove živote i pozitivno oblikujući živote onih koje vole.